Прва батерија настала прије више од 1.000 година: Људи су је користили за ове три ствари

Пажњу свјетске јавности је привукла неколико година касније, када је неколико таквих предмета, директор Националног музеја Ирака Вилхелм Кениг, пронашао у колекцији музеја.

Он је 1940. године објавио рад у коме је навео да је ријеч о предметима који имају исту функцију као и савремене галванске ћелије, тј. да су служиле за превлачење сребрних предмета златом.

Та теза још увијек није доказана, а уколико би се показала као истинита, Багдадска батерија би предњачила открићу Алесандра Волте, који је 1800. године открио електрохемијску ћелију, за више од једног миленијума!

Багдадску батерију чини 13,5 ценитиметара дугачких бочица од печене глине, које на врху имају рупу пречника три до четири центиметара, и у себи садржи цилиндар направљен од бакарних листића, у коме се налази један гвоздени штапић.

Штапић је на врху изолован од бакра асфалтним запушачем, и то тако да се и штапић и цилиндар уклапају у отвор бочице, који је сферично удубљен. Бакарни цилиндар није непропустљив, тако да када се бочица напуни течношћу, она окружује и гвоздени штапић.

Пронађена реликвија била је подложна утицају времена и корозије, али остало је присуство електрохемијског пара, што је неке стручњаке довело до закључка да је као електролит коришћен неки кисели агенс, сок од лимуна или грожђа или сирће.

Аутори популарне серије “Разоткривање митова” су из неколико реконструкцијом добијених Багдадских батерија успјели да добију струју напона од 4 волта.

Како одговор на питање чему су такве “батрије” 250 година прије нове ере могле да служе, предложена су три могућа одговора: галванизација (позлаћивање), олакшавање болова (преко акупунктуре), или као религијско искуство. Откривено је и да редно везане, ове батерије заиста могу да позлате једну плочицу, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.