Како је рођено сујеверје о црним мачкама?

Три хиљаде година прије наше ере, у раном добу Египта, мачке су биле најпоштованије од свих животиња, а њихово убијање кажњавало се смрћу.

Међутим, у Европи Средњег вијека долази до преокрета, када је почела хистерија о вјештицама. Наиме, уличне мачке су често његовале и храниле сиромашне старе даме, које су касније оптуживане за вјештичарење.

Тако су њихове мачје сапутнице, од којих су неке биле црне, сматране кривим за вјештичарење. Вјеровање је постало нарочито популарно када је једна прича о оцу и сину из Линколншира 1560. почела да се шири муњевитом брзином.

Њих двојица су наводно путовали једне ноћи, када им је црна мачка прешла пут и заузела пузећи положај. Они су потом дохватили камење и гађали је све док беспомоћна и повређена животиња није побјегла у кућу једне жене, за коју се тада сумњало да је вјештица.

Слиједећег дана, отац и син су наишли на исту жену и примјетили да храмље и да је пуна модрица, што никако није могло бити случајно. Од тог дана у Линколнширу се вјеровало да вјештице ноћу претварају у црне мачке како би се неопажено шуњале улицама.

То је постало једно од кључних вјеровања у лову на вјештице у америчком Салему. Чак и данас, током прославе Ноћи вјештица вјештице и црне мачке често су удружени мотиви, упркос почетним религиозним увјерењима празника.

Тако је животиња којој се човечанство некада дивило, постала симбол злог знамења у многим дијеловима свијета.

Ипак, у неким културама, црној мачки се још увијек диве и она представља симбол среће.

Шкоти вјерују да долазак црне мачке пред кућу значи напредак, док су пирати у 19. вијеку вјеровали да је лоше уколико се мачка креће ка вама, али да је добро уколико иде од вас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.