Хоћемо ли икад живјети у зградама величине мегаградова данашњице?

Kliks
Foto: YT

Градови из научно-фантастичних филмова су често представљени као свеобухватне и самосталне структуре, али колико је изводљиво изградити читав један град у згради?

Затворени градови су у научној фантастици постали наративна скраћеница за футуристичка насеља. Они су самостална станишта, која посједују сву основну инфраструктуру, укључујући производњу енергије, производњу хране, управљање отпадом и воду.

Концепт аркологије – термин који комбинује архитектуру и екологију – предложио је архитекта Паоло Солери 1969. године, док је настојао да комбинује градњу с еколошком филозофијом. Годину дана касније, Солери је започео рад на Арцосантију, експерименталном граду у Америци, који је демонстрирао његове концепте.

Солеријеви концепти инспирисали су научну фантастику с визијом футуристичких градова: монолитних станишта у којима становништво живи и ради без напуштања зграде. 

Филмски примјери укључују масивне високе зграде у Дреду (базиране на лику из стрипа Јудге Дред) и Скајскарперу, иако је мало детаља дато о томе како оне функционишу.
Научна фантастика је, заузврат, можда инспирисала неке варијанте из стварног свијета. Лајн који је предложила Саудијска Арабија представљен је као огроман паметан град који би могао смјестити девет милиона људи унутар једне зграде ширине 200 метара, која се протеже на 170 км и 500 метара у висину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана