Дешифровање најстаријег рачунара на свијету

Агенције
Дешифровање најстаријег рачунара на свијету

Послије 2.000 година које су провели под морем, три равна комада бронзе, који се сада налазе у Националном археолошком музеју у Атини, попримили су све нијансе зелене – од смарагдне, до боје траве.

Из даљине изгледају као каменчићи прекривени маховином, али ако се приближите, видјећете нешто невјероватно.

Скривени корозијом налазе се трагови технологије која звучи невјероватно модерно: точкићи са уредним троугластим зупцима (попут оних унутар часовника) и прстен на ком су убиљежени степени.

Ништа слично из античког периода никада није откривено. Ништа није ни изблиза софистицирано, као овај уређај ни послије хиљаду година.

Деценијама након што су га рониоци извадили из олупине Антикитера брода између 1900. и 1901. научници су покушавали да дијеловима овог сложеног механизма нађу смисао и позицију.

Рендгенски снимци направљени седамдесетих и деведесетих година прошлог вијека показали су да је уређај вјероватно подражавао кретања на небу.

Док га држите у рукама, можете да пратите путању Сунца, Мјесеца и планета са нејвероватном прецизношћу. Један истраживач га је назвао "древним грчким рачунаром".

Међутим, пошто је Рендгенске снимке било тешко интерпретирати, званични историчари игнорисали су артефакт, иако су о њему писали популарни писци. Тек је 2006. Антикитера механизам добио заслужену пажњу.

Те године, Мајк Едмундс са Универзитета у Кардифу је са тимом објавио резултате ЦТ скенирања дијелова и открио далеко више детаља у унутрашњости комада, као и скривене натписе.

Дијелови дрвета пронађени уз комаде, указивали су да се механизам некада налазио у дрвеној кутији. Попут сата, таква кутија имала би кружно лице са ротирајућим ручкама.

Била би и ручка са стране, која би могла да окреће испреплитане зупчанике, којих је било барем седам и то различитим брзинама.

Умјесто сати и минута, приказивао је небеско вријеме: једна ручка за Сунце, једна за Мјесец и по једна за сваких пет планета видљивих голим оком – Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн.

Ротирајућа црна и сива лопта приказивала је мјесечеве мијене. Испод су се налазила и објашњења о томе које звијезде се уздижу и гдје се налазе у појединим датумима.

Такође, механизам је имао и два бројчаника на полеђини, од којих је сваки имао по иглу, попут оне на грамофону. Један је представљао календар, а други вријеме помрачења мјесеца и сунца.

Стручњаци су деценијама радили на дешифровању натписа скривених унутар механизма, нарочито како би сазнали који дијелови уређаја недостају. Неки од њих су уништени, док су неки, вјероватно и даље на морском дну.

Иако показивачи на предњем дијелу више не постоје, Алекс Џонс, историчар Института за проучавање античког свијета у Њујорку, каже да натписи откривају да су на предњој страни биле обојене лопте: ватрено црвена за Марс и златна за Сунце.

Такође, недостају дијелови који су помјерали показиваче планета, због чега није познато како су се тачно кретале.

Према Мајклу Рајту, бившем кустосу Музеја науке у Лондону, који је проучавао механизам дуже од било ког другог стручњака, некада су постојали епицикли, мање орбите око планета, са два прстена зупчаника.

Иако су стручњаци одбацили његову идеју тврдећи да Грци нису имали ту технологију, Џоунс каже да ће ове године објавити доказе који ће уклонити сваку сумњу.

Други натписи упућују гдје је механизам направљен. Пол Ајверсен са Кејс Вестерн Резерв универзитета у Кливленду, каже да су на календару уписани називи мјесеци на коринтском и језиком колонија на сјеверозападу Грчке.

Бројчаник који је приказивао вријеме великих фестивала, попут Олимпијаде, има убиљежен Наа, фестивал који је одржаван на сјеверозападу земље и Халиеју, која је одржавана на југу, на острву Родос.

Можда механизам потиче с Родоса, а бродом је пребациван ка сјеверу, кад је потонуо?

Без обзира на то ко га је направио, Антикитера механизам је доказ да су древни Грци користили сложене системе прецизно исјечених точкића, како би представили посљедња научна открића.

То је и прозор у начин на који су Грци видјели свемир. Они су вјеровали да природа функционише по унапред одређених правила – попут машине – што је приступ и данашњих научника.

Едмундс сматра да таква "механичка филозофија" мора да се развија као двосмјерни процес. Древни механичари који су "ухватили" свемир у бронзи, нису само моделовали астрономске теорије, него их и инспирисали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана