Одбојкашица из Источног Сарајева живи амерички сан

Дјевојка која је одбојкашки проходала у Славији, а потом наступала и за Радник признаје да живи амерички сан. Спојила је угодно са корисним и за сада јој на свим пољима иде више него добро. Студије теку својим током, а и каријера је почела како је пожељети могла. Имала је срећу да је доспјела у врло јаку екипу која је прошле године освојила треће мјесто на завршници државног првенства, а она изабрана у идеалну поставу. Обавезе на два фронта успијева да усклади на начин да ни факултет ни одбојка на трпе. Слободног времена скоро да и нема, нарочито у првом семестру.

- У прољећном семестру је другачије јер тада нема утакмица, већ имамо само тренинге. Тада слободно вријеме волим да искористим да истражујем град или да идем на плажу са пријатељима - каже Оро.

Послије сјајних резултата у Српској одлучила је да се опроба “преко баре”. обавезе јој не представљају проблем јер ужива у сваком тренутку.

- Свјесна сам да су услови за бављење одбојком и могућности за напредак у САД много бољи. Спортисти су врло цијењени, посебно на факултету, гдје свакодневно наилазимо на огромну подршку - нагласила је.

На почетку, признаје, није било једноставно. Каже да је након почетног узбуђења и упознавања друштва и околине услиједио културни шок. Како наводи, настојала је да сачува своје принципе и темеље на којима је одрасла, ипак свјесна да мора прихватити и туђе, односно прилагодити се средини у коју је дошла.

- Драго ми је што сам успјела да узмем најбоље од обје стране, те да на најбољи начин избалансирам позитивне стране земље из које долазим са оном у коју сам дошла. Као интернационални студент наишла сам на велико разумијевање, међутим, недостаје ми колективни дух који наши људи имају, а странци не. Индивидуализам у Америци је много израженији, што не мора нужно да буде лоше - каже Оро.

Тренутно нема дугорочне планове. Отвара јој се неколико путева, како професионалних, тако и спортских, а она истиче да тренутно ужива у сваком тренутку. На успјехе гледа врло скромно трудећи се да буде добар узор дјевојчицама, али и својим млађим сестрама.

- Озбиљније сам се одбојком почела бавити када сам имала 11 година. И моја старија сестра Марија, као и млађе Јована и Дуња баве се одбојком. Њима покушавам да будем узор. Један од највећих страхова прије одласка било је одвајање од њих и евентуално пропуштање дијела њиховог одрастања. Три године касније, мислим да смо успјеле одржати контакт и чврст сестрински однос упркос и старосном, али и километарском јазу који нас дијели - закључила је Оро.

Мајстор за сервис

Ана Оро игра на позицији примача сервиса и проглашена је за најбољег играча у пољу. Може се рећи да је врло комплетна играчица, а велики адут јој је сервис. Минуле године била је друга по броју асова, а у марту 2021. оборила је рекорд универзитета по броју асова, али и брзини сервиса која износи 90 километара на час.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.