Александар Вуковић, тренер шампиона Пољске, за “Глас Српске”: „Лаушанер“ сам и тиме се поносим

Његов тим је два кола прије краја математички осигурао титулу, а у интервјуу за “Глас Српске” открио је како је привео крају сезону која је била прекинута па настављена, како су прославили титулу и колико му она значи у каријери те шта га чека у наставку сезоне јер је продужио уговор до јула 2022. године.

- Ово је заиста велики успјех у дебитантској сезони. Имао сам срећу да освојим титулу што је велика сатисфакција за мене јер сам почетник у тренерском послу. Истина је да сам неколико година био у стручном штабу, али сада сам први пут самостално саставио и водио екипу кроз сезону те смо на импресиван начин стигли до титуле. Били смо убједљиви и практично три кола прије краја постали шампиони што смо сада и математички потврдили. Нема сумње да је титула заслужено освојена.

ГЛАС: Прије пет година почели сте бавити тренерским послом. Јесте ли очекивали да ће за овако кратко вријеме стићи до титуле?

ВУКОВИЋ: То је био један од мојих планова. Од 2015. сам у стручном штабу Легије гдје сам радио са неколико искусних тренера. Имао сам сигнал и увјеравања челника клуба да сам пројектован да будем именован за тренера тако до све ово није случајност. Дошао је моменат када сам добио шансу и искористио сам је. За сада иде добро и треба тако наставити.

ГЛАС: Дјелује да се Ваша екипа најбоље снашла након паузе. Како сте видјели наставак првенства?

ВУКОВИЋ: Искрено сматрам да, на нашу срећу, нисмо ништа изгубили током паузе јер смо били у залету послије зимске паузе и два бода предности увећали смо на осам. Онда је дошла пауза која нас је уплашила јер нисмо знали како ће све изгледати након ненаданог стопа. Ипак, наставили смо у истом ритму и бодовна предност расла је у односу на друге екипе. У подсвијести нам је била чињеница да можемо много да изгубимо него други који су добили другу шансу, али смо пребродили ту психолошку баријеру.

ГЛАС: За мање од мјесец и по одиграли сте 11 утакмица (девет у првенству и двије у Купу). Како је било играти у таквом ритму?

ВУКОВИЋ: Паклено, али били смо спремни за то и знали да ће бити повреда те отежавајућих околности. Највећи жал је тај што смо изгубили Марка Вешовића на пола године као и Жозеа Кантеа којег нема до Нове године као и још неколико играча који су испадали из екипе на двије-три седмице што је много отежавало причу. Преостале двије утакмице одиграћемо са подмлађеним саставом и играће они који нису имали много прилике да покажу док ће носиоци игра на заслужени одмор.

ГЛАС: Сигурно је да су Вам недостајали навијачи на стадиону?

ВУКОВИЋ: Власт у Пољској дала је дозволу да трибине могу бити испуњене 25 одсто што је за нас значило подршку осам хиљада људи. Генерално нисмо навикли на тако нешто и недостајало је још оних 20.000, али је и то боље него играти пред празним трибинама. Боље ишта него ништа.

ГЛАС: Ипак, навијачи су прославили титулу на ријеци. Како је то изгледало из Вашег угла?

ВУКОВИЋ: Први пут прослава титуле била је мало другачије организована. До сада смо славили на тргу, али сада због превентивних мјера били смо на ријеци. Екипа се налазила на броду који је пловио Вислом, а навијачи су пјевали на обалама. Организација је била изванредна и дефинитивно ће остати запамћена за сва времена. Овај начин прославе показао се као пун погодак.

ГЛАС: Да ли је било случајева заразе међу фудбалерима?

ВУКОВИЋ: У Пољској лиги није било забиљежених случајева инфекције или посебне изолације односно да је играч било које екипе одстрањен из тима. Како ће бити послије овог периода у којем се осјећа велика опуштеност и сви су много мање пажљиви заиста не знам. Планирамо да припреме за нову сезону започнемо 1. августа и надам се да и даље нећемо имати неког зараженог, а исто се надам и за остале клубове.

ГЛАС: Пред Вама је нови поход на групну фазу Лиге шампиона коју нисте играли од 2016. до 2017.

ВУКОВИЋ: Клуб је посљедње три сезоне ван групне фазе такмичења и наш минимални циљ јесте групна фаза Лиге Европе што је реално за екипу мада ћемо се морати мало појачати. Наћи ћемо се у новој ситуацији која ће бити препуна заврзлама јер нас чека по једна утакмица у квалификацијама па ћемо видјети ко ће боље да се снађе у томе тако да очекујем доста изненађења.

ГЛАС: Можете ли рећи колико је напредовао фудбал у пољској с обзиром на то да посљедњих 11 година живите у тој држави?

ВУКОВИЋ: Генерално гледајући лига је испод нивоа гдје би морала да буде с обзиром на могућности и инфраструктуру која је боља него у Италији, бар што се тиче стадиона који се на врхунском нивоу и велика већина је реновирана око 2012. године када је Пољска била домаћин Европског првенства. Клубови имају проблеме у вођењу и организацији те праве велике грешке што за посљедицу има испадање у Европи од далеко слабијих противника. То је оно што се мора промијенити у наредним годинама. Клубови имају милионске буџете, они који се боре за опстанак на располагању имају десет милиона евра, а упоредио бих Легију са својим бившим клубовима Партизаном. Београђани имају мањи буџет чак и од много других пољских клубова, а праве боље резултате у Европи те су добар примјер како функционишу. Ипак, вјерујем да је свијетла будућност пред пољским клубовима и да ће систематски рад дати резултате јер сваку утакмицу гледа по 20.000 људи, а телевизије дају више од 100 милиона евра да преносе мечеве тако да квалитет мора испливати.

Лауш и мурал

ГЛАС: Шта осјећате када видите мурал посвећен Вама у бањалучком насељу Лауш?

ВУКОВИЋ: Дан послије освајања титуле добио сам слику да је мурал још ту и да га нове генерације нису пребојиле, а веома сам поносан на чињеницу да ме моји суграђани препознају и цијене то што радим. Ја сам “лаушанер”, тиме се поносим јер сам одрастао у том дијелу Бањалуке који носим у срцу иако од 15 године не живим ту мада ћу доћи крајем јула.

Лична карта

Александар Вуковић рођен је 25. августа 1979. године у Бањалуци и један од првих тренера био му је Светислав Курузовић. Из Борца је отишао у Партизан 1994. за којег је одиграо једну сезону у првом тиму (1999-2000), а био је слат на позајмицу у Телеоптик да би сезону 2000-01 провео у Милиционару. Потом је 2001. стигао у Легију, затим играо за Ерготелис (2004-05), онда поново био члан Легије од 2005. до 2008. Током 2009. наступа је за Ираклис, а пољске Короне од 2009. до 2013. када је окончао играчку каријере. Тренерску је започео у екипи из Килцеа 2014. да би 2015. стигао у Легију гдје је прво водио омладински састав, а потом био помоћник Станиславу Черчесову, Беснику Хасију, Јацеку Магери, Ромеу Јозаку, Деану Клафурићу и Рикарду Са Пинту. У два наврата (2016. и 2018.) био је вршилац дужности првог тренера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.