Сјећања Радослава - Раде Савића, некадашњег предсједника КСЈ о првој титули шампиона свијета (1): Прле ковач атмосфере

Све написано представља сјећање некадашњег предсједника КСЈ Радослава - Раде Савића из Бањалуке који је већи дио радног вијека провео у Сарајеву обављајући многобројне функције. Савић је био дио Организационог одбора Свјетског првенства и до танчина је упознат са свим дешавањима који су пратили овај велики догађај, а који ћемо у наставцима покушати дочарати. Кошарка је била потпуно нови спорт у Југославији након Другог свјетског рата који је растао са тадашњом државом, а велики ентузијазам четири оца српске и југословенске кошарке донио је прву велику титулу тадашњој држави која се под тим именом три пута попела на кров свијета, а као СРЈ још двапут.  Колико су ти почеци били тешки јасно је приказано у филму и серији “Бићемо прваци свијета” која је прије неколико година покупила симпатије свих љубитеље игре под обручима.

- У идеји филма није се одступило ни за јоту. Неки детаљи су умјетничка орнаментика, мало су помјерени улијево или удесно, али права истина је ту. Ипак, има неких ствари у филму којима нисам задовољан када је у питању сада већ чувено Свјетско првенство 1970. године. Главна замјерка се односи на помоћног тренера репрезентације из те године. Ранко Жеравица био је селектор и као његов помоћник представљен је Лаза Лечић, а прави помоћник био је Бањалучанин Милан Тошић Прле. Не знам шта је утицало да то тако буде приказано, да ли отежана могућност снимања јер је Прле нажалост умро? Он се не спомиње, а те године био је шампион са Олимпијом из Љубљане и сасвим нормално било је да тренер првака државе буде тренер у репрезентацији, а уједно се играло у Љубљани. Прле је био ковач атмосфере, био је доброћудан стручњак који је много значио у екипи. Он није уведен у филм или серију што сам замјерио људима, али када неко прави умјетничко дјело има своју идеју и тешко је испоштовати све детаље - започео је причу Савић.

Није му се свидјела улога тајне полиције (УДБ) и сматра да су аутори филма били мало слободнији у интерпретацији па су то тако урадили.

- Цијела ситуација око Владимира Дедијера тачно је пренесена, мада је идеја била Милојка Друловића, али се он рано повукао из спортских интереса па је Дедијер то преузео и учинио много баш као и Данило Кнежевић. Улога УДБ-е је пренаглашена. На сва велика такмичења са нама је ишла заштита, нарочито након терористичког напада на Олимпијским играма у Минхену 1972. године. То раде све државе са обавјештајним круговима, а сада је стање потпуно другачије него је то био случај у то вријеме. Данас на великим такмичењима на једног спортисту долази од три до седам безбједњака, а на ОИ у Атини на десетак хиљада спортиста било је 30.000 различитих припадника обезбјеђења - додао је Савић.

О томе како се некадашња држава спремала за велико такмичење и како се оно одвијало можете да читате у викенд броју “Гласа Српске”.

Шампионат

Шесто Свјетско првенство одржано је од 10. до 24. маја 1970. године и на њему је наступило 13 репрезентација са свих континената. Југославија је као домаћин одмах била смјештена у финалну групу док се преосталих 12 екипа такмичило у три групе. Предтакмичења су организована у Сарајеву, Сплиту и Карловцу, разигравање за пласман у Скопљу, а борбе за одличја у Љубљани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.