Из вјечитих само у Турску и Белгију

Душан Репија 30.10.2014 16:45

Бањалука - Два највећа српска клуба Црвена звезда и Партизан у лигама петице имају само по седам играча који су поникли на Топчидерском брду.

Некада је тај број био много већи, а квалитет "вјечитих" много бољи у односу на европски крем. Сада је свако преброђено коло у квалификацијама за Лигу шампиона и Лигу Европе велики успјех, а на евентуалну побједу или освојен бод у групи ових такмичења гледа се као на подвиг. Такође, некада су Звезда и Партизан престављали одскочну даску за велике клубове, а сада већином играчи одлазе као врло млади у било који клуб и било коју лигу само да би побјегли из Србије. Хит у посљедње вријеме је Азија, поготово Далеки исток, као и европске лиге које не спадају у сами врх по квалитету попут Русије, Португалије, Холандије, Белгије, Турске... Податак да су посљедња два капитена Црвене звезде Никола Микић и Ненад Милијаш појачали турског друголигаша Манису довољно говори колико је опао квалитет клупског фудбала у Србији.

На прсте једне руке могу да се изброје фудбалери "вјечитих" који су у минулих пет година појачали неки клуб из лига петице. Стефан Савић, Милош Јојић, Стеван Јоветић и Матија Настасић свијетли су примјери пословања Партизана, док је трансфер Уроша Спајића у Тулуз једини са којим могу да се похвале челници Црвене звезде у посљедњих пет година. Куриозитет је и то што тренутно највеће звијезде српског фудбала Бранислав Ивановић, Александар Коларов и Душан Тадић нису поникли у "вјечитим", него у ОФК Београду, односно Војводини.

Што се тиче европских оквира, подаци истраживања швајцарске CIES фудбалске опсерваторије само су потврдили оно што сви знају да је фудбалска школа Барселона тренутно без премца. Тренутно 43 фудбалера који су поникли у "Ла Масији" наступају за клубове најјачих европских лига, од којих је њих 13 стигло до првог тима каталонског гиганта. Мунир ел Хадади и Сандро Рамирез посљедњи су изданци чувене школе који су заблистали у дресу првог тима. Само Лион, Атлетик Билбао и Реал Сосиједад имају више играча, по 15, из своје школе који су тренутно у првом тиму.

Када су у питању играчи који су срећу морали да потраже у другим клубовима и ту је Барселона лидер, пошто 30 фудбалера пониклих у овом тиму сада наступају за друге клубове широм Европе. У врху је и Реал Мадрид, чијих 26 ученика нису успјели да се изборе за "бијели" дрес, али су свој таленат уновчили у неким другим клубовима. Ово истраживање не наглашава само квалитет омладинских школа наведених клубова, него показује колико је тешко да се играчи због велике конкуренције пробију до првог тима.

Иако је UEFA од ове године увела финансијски фер-плеј, правило према којем клуб не може да потроши више новца него што је зарадио, у Европи је и даље присутан тренд опадања процента домаћих играча који играју за први тим. У 2010. години сваки пети играч (20 одсто) у најјачим лигама поникао је у клубу, док се сада тај проценат смањио на 17 одсто. Међутим може се очекивати да се тренд промијени, с обзиром на високе казне, које су већ платили ПСЖ и Манчестер Сити, па ће клубови у будућности, без обзира на богатство морати више да се окрену сопственој производњи фудбалера. Стога је све чешћа вијест да богати клубови у своје редове доводе младе таленте, неријетко млађе и од 12 до 13 година, само да би се уклопили у правило UEFA које каже да се под играчем који је поникао у клубу сматра сваки фудбалер који је у периоду од 15. до 21. године бар три сезоне провео у клубу.

Највећи извозник фудбалера у лиге петице који није члан тог друштва је аргентински великан Ривер Плата, а слиједе Ајакс и помало заборављени француски друголигаш Авр, као и члан "цвајте" Минхен 1860.