Зашто Срби не славе Божић 25. децембра као Грци

Да Срби славе Божић по Милутину Миланковићу, онда би и Срби, као и милиони људи широм свијета данас празновали. Зашто не славе Божић 25. децембра већ 7. јануара, зашто неке православне земље користе грегоријански, а друге, међу којима је и Србија, јулијански календар и да ли је календар Милутина Миланковића најтачнији од свих за Телеграф.рс открива астроном Бранко Симоновић из Астрономског друштва “Руђер Бошковић”.

Према његовим ријечима, трајање године није цјелобројни број, то је број са остатком и сада, током времена, тај мали остатак са нагомилава.

“Земља се около Сунца не окрене за тачно 365 дана, већ за 365,2422 - што није цио број. Овај остатак од приближно 5 часова и 49 минута се током времена накупља, акумулира, што доводи до померања датума годишњих доба, празника,.. Зато је уведена преступна година са којом се на сваке четири године (углавном) ова разлика у највећем поништава. Но, и на тај начин остаје мања разлика која се такође увећава с временом”, каже на почетку разговора Симоновић.

Како каже, неки су ту разлику ријешили прелажењем на грегоријански календар.

“Западни или модерни свет је то решио преласком на грегоријански календар који је између осталог једном интервенцијом удесио да се ова разлика смањи и нашао је механизам да се она с времена на вријеме поправља, а то су ове преступне године, док јулијански календар (који практикује СПЦ) није и он с временом акумулира ту грешку која постаје све већа и већа на односу на оно што су неки фиксни или препознатљиви тренуци као што су годишња доба или верски празници”, истиче саговорник.

Због тога је, према његовим ријечима, та грешка нарасла и то је питање црквеног календара.

“Ми у грађанској, секуларној употреби користимо грегоријански календар и он у том погледу сасвим задовољава те ствари”, додаје Симоновић.

Године 1923. Срби су могли почети славити Божић 25. децембра, а нису. Зашто?

Што се цркве тиче, раније су постојале идеје реформе јулијанског календара и с тим у вези се често спомиње српски научник Милутин Миланковић, а Симоновић каже да је исправније рећи календар Трпковић-Миланковић.

“У питању је предлог Српске православне цркве да се календар реформише у складу са оним што је Максим Трпковић предложио, а што је Милутин Миланковић дорадио, односно прилагодио датим околностима. Зато је најисправније рећи Трпковић-Миланковић календар, јер оно што је Миланковић понудио у Цариграду је у ствари била симбиоза та два, тј. Миланковићева адаптација Трпковићевог предлога”, истакао је наш саговорник.

Према календару Трпковић-Миланковић, јулијански календар откако је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година.

Због тога је на тај календар додато 13 дана. Такође, по овом календару сви мјесеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години.

За овај календар кажу да је тачнији и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година. Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија ИВ који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.

Миланковић је календар представио на Свеправославном конгресу 1923. године у Цариграду.

“У нашој средини имамо људе који су се бавили реформама календара и који су имали подједнако добра решења. То је једна 'ишчашена' тема која је добила своје опште, грађанско место, тако да је тешко о њој полемисати. У сваком случају тај предлог који је СПЦ представила 1923. године усвојен је формално, али никада није био примењен чак ни у СПЦ, тако да је црква то оставила да се реши у некој будућности. У сваком случају тај календар је за ово доба блиско идентичан грегоријанском, дакле у том смислу он не одступа од њега, али у некој далекој будућности отклања и оно што су мане грегоријанског”, каже он.

СПЦ је спровођење преласка на грегоријански календар одложила за вријеме “када реформисани календар прихвате и примјене и све остале православне цркве”. И то   све траје до данас.

Нови календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и кипарска и многе друге. 

“Ова два календара би текла упоредо без разлике, дуги низ година, када би та разлика почела да се квари на штету грегоријанског”, додаје Симоновић.

Упитан да прокоментарише слављење Српске Нове године, саговорник Телеграфа истиче да није правилно рећи “српска” јер њу прославља православни свијет који рачуна по јулијанском календару.

“То српска је настало у време прве Југославије, када је то имало унутарјугословенску конотацију у смислу српска-православна у односу хрватска-римокатоличка. Међутим, преноси се на сав православни свет и није она ексклузивно српска. У питању је такође рефлексија разлике између јулијанског и грегоријанског календара, у религијском смислу она нема никакав значај, а за нас има савремени, културни значај јер је она преузела значење Нове године, само пресељено на јулијански календар”, закључује саговорник.

Иначе, творац јулијанског календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, па због тога и носи његово име. Цезар је овај календар званично увео 45. године прије нове ере. Грегоријански календар први је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а 1582. године га је прогласио папа Гргур XIII по коме је добио име.

Промјене које је Миланковић предложио

- На јулијански календар треба додати 13 дана који представљају разлику у рачунању времена која се акумилирала од прављења првог календара 325. године у Никеји.

- Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.

- Сви мјесеци у години имаће исти број дана. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.

- Постоје двије врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.