Приче српске Џејн Остин магнет за публику

Нова серија биће снимљена по дјелу "То је било једне ноћи на Јадрану", а носиће назив "Једне летње ноћи". Продуцент, као и за претходне екранизације, биће "Кошутњак филм" из Београда. 

Мир-Јам је написала и романе "Непобедиво срце", "Отмица мушкарца", "Грех њене мајке", "У словеначким горама", "Самац у браку", "Мала супруга". Аутор је и два позоришна комада "Тамо далеко" и "Еманципована породица", као и збирки приповједака "Дама у плавом", "Девојка са зеленим очима", "Часна реч мушкарца" и "Све оне воле љубав".

Директор "Кошутњака" Зоран Јанковић подсјетио је да су прве три серије настале под редитељском палицом Здравка Шотре, "Једне летње ноћи" потписује Иван Стефановић.

- Ове серије су постигле велику гледаност и јако су занимљиве публици. Из тог разлога смо се одлучили да започнемо снимање можда најбољег од свих романа које је написала Мир-Јам. Верујем да ће нова бити најуспешнија, јер је реч о причи пуној заплета, а улоге ће тумачити млади неафирмисани глумци - рекао је Јанковић.

Казао је да серија нуди шансу бројним глумцима да се појаве у великим и малим улогама, а на кастинг, који је одржан у јулу, пријавило се више од 150 младих умјетника.

- Још нису подељене све улоге. Главне ликове тумачиће глумица Ваја Дујовић и глумац Бојан Перић. Желимо да се млађи уметници афирмишу - казао је Јанковић.

Најавио је да ће серија имати 12 епизода, а почетак емитовања планиран је за фебруар сљедеће године.

- Снимаћемо у Венецији, на Црногорском приморју, у Београду, као и у студију. Ангажоваћемо екипу која ради визуелне ефекте, што ћемо искористити да бисмо квалитетно снимили захтевне сцене које би у супротном биле јако скупе. Са овим тимом серија неће коштати ништа више од претходних које смо радили - истакао је Јанковић.

И редитељ Иван Стефановић је рекао да једва чека да почне снимање.

- За сада не могу да откривам детаље, али вам могу рећи да ћемо настојати да што веродостојније прикажемо роман и испоштујемо већину локација које су описане у књизи - рекао је Стефановић.

Прича романа "То је било једне ноћи на Јадрану" прати двије младе сестре Кринку и Лолу Бранковић, које су у раним двадесетим годинама. Обје су веома привлачне и занимљиве, иако потпуно различите. Кринка је повучена, воли да сањари и није много заинтересована за љубав, док је Лола њена сушта супротност. Рано је остала удовица, али је у њој остала жеља за животом и јако се радује сусретима са различитим мушкарцима. Једног љета заједно са мајком одлазе бродом у Венецију, а затим на острво Раб. Љетовање и Кринкин сусрет са Дубравком и Лолин са Жарком заувијек ће им промијенити животе.

Мир-Јам (1887-1952) је српска књижевница чији су романи постали бестселери, а серије "Рањени орао", "Грех њене мајке", "Непобедиво срце" и "Самац у браку" постигле су велику популарност у региону, чак и када су репризно приказиване. "Самац у браку" први пут је екранизован прије 23 године, када су гледаоци имали прилику да виде ТВ филм "Брод плови за Шангај" са Весном Тривалић и Светиславом Булетом Гонцићем у главним улогама.

Редитељ Здравко Шотра је послије 17 година одлучио да екранизује "Рањеног орла", а касније и "Грех њене мајке" и "Непобедиво срце".

Глумица Слобода Мићаловић-Ћетковић, која тумачи главне улоге у серијама "Рањени орао" и "Непобедиво срце", заједно са колегом Иваном Босиљчићем, сматра да гледаоце привлаче приче које данас дјелују помало нереално.

- Ликови у Миличиним романима су углавном образовани људи, пуни лепих манира и живе у добу када се тачно знало шта су праве вредности - казала је популарна глумица.

"Грех њене мајке" први пут је емитован 2009. године, а Мићаловић-Ћетковић због трудноће није била у глумачкој подјели. Међутим, Босиљчић је и у овој екранизованој верзији тумачио главну мушку улогу, а Ивана Јовановић оживјела је лик Неде, око које се врти цијела прича.

Послије три Шотрине режије, кормило је преузео млади редитељ Иван Стефановић, који је одабрао роман "Самац у браку". Слиједећи примјер доајена српске режије, који је према "Рањеном орлу" снимио филм и серију, Стефановић је такође снимио дугометражно остварење, али под називом "Кад љубав закасни". И филм и серија били су веома гледани, а многи су коментарисали да је млади глумачки пар Милош Биковић и Бранкица Себастијановић пун погодак.

Јаковљевићева је рођена у Јагодини 1887, а дјетињство и младост провела је у Крагујевцу, а послије Првог свјетског рата преселила се у Београд. Под псеудонимом Мир-Јам објавила је више љубавних прича и романа. Највећу вриједност њених дјела представља детаљно и аутентично дочаравање живота и вриједности грађанске класе у међуратној Југославији, које јој је донијело надимак Џејн Остин српске књижевности.

Она је сестра Стевана Јаковљевића (аутора "Српске трилогије"), говорила је руски и француски језик и, иако је писала о љубави и браку, никада се није удавала. Њена дјела сматрана су лаким штивом, али се може слободно рећи да су се критичари огријешили о ову књижевницу. Многи тврде да би  Мир-Јам, да је живјела у Енглеској или Америци, сигурно постигла свјетску славу попут сестара Бронте и Џејн Остин. Умрла је 1952. године, од посљедица запаљења плућа. Како је била у немилости тадашњих власти, вијест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине.

Интересантно је да се дуго загубљени интимни спис тајанствене Мир-Јам, објављен под називом "Изданци Шумадије", појавио у продаји прије пет година. Ријеч је о дјелу које је угледало свјетлост дана пуних 57 година послије смрти Милице Јаковљевић. Књижевница није стигла да у своју аутобиографску прозу унесе све податке које је намјеравала, нити је стилски дотјерала ово дјело, али то не умањује вриједност текста. Поред исцрпне биографије Мир-Јам, књига нуди и бројне податке о паланачком животу, као и о животу за вријеме аустроугарске окупације и о старом Београду. Она је писала "Изданке Шумадије" сама и заборављена послије Другог свјетског рата и сјећала се неких срећнијих времена, када је оптимистична, дружељубива и пуна живота очаравала јавност.

Велике љубави

Београдске комшије Милице Јаковљевић причале су да њену кућу посјећује један од најпознатијих, најпопуларнијих и најпривлачнијих глумаца у то вријеме - Божа Николић. Ипак, то је било све што су сазнали, јер је Мир-Јам свакако била обожавалац позоришта. Тврдили су и неки пријатељи да је Божа желио да се вјенчају, али књижевница наводно није хтјела. Нису ни сумњали да глумац можда јесте био највећа љубав чувене Мир-Јам, али не и једина. Она је веома вољела Словенца Витоја, коме је посветила роман у "Словеначким горама", а та љубав била је веома страсна.

Новинарска каријера 

Мир-Јам је новинарску каријеру започела у београдским "Новостима", а наставила у "Недељним илустрацијама". Била је кратко и новинар вечерњег листа "Глас". Није било много жена међу новинарима у то вријеме, а у монографији о два вијека српског новинарства (1791-1991), међу стотину најзначајнијих новинара уврштене су само три жене - Мага Магазиновић, Деса Глишић и Милица Јаковљевић Мир-Јам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.