Ово су тајне највећег примата који је икад постојао

Agencije
Ово су тајне највећег примата који је икад постојао

Био је огроман, највећи примат који је икада постојао. Gigantopithecus Blacki, тачније мужјаци, те одавно изумрле врсте мајмуна, могли су нарасти до висине од три метра и тежили би чак 600 килограма.

Женке су им биле нешто мање, нарасле би до два метра висине и до највише 300 килограма. Живјели су у југоисточној Азији све до прије око 100.000 година, што значи да су дуго времена били савременици Homo Erectusa, а неколико десетина хиљада година чак и Homo Sapiensa, односно модерног човјека какви су људи данас.

Ову врсту праисторијског мајмуна људи су открили тек 1935. године. Пуно тога о тој врсти било је непознато све до проналаска фосилизованих зуба и доње вилице у Индонезији.
Како је ријеч о тропским подручјима, у којима се органске материје брзо распадају, налази његових фосила били су ријетки, а о томе да би се из нечега могао издвојити материјал за протеинску анализу, тешко је било и замислити. Све до сада. Велика међународна скупина научника објавила је чланак са својим открићем да су ушли у траг сродницима Gigantopithecus Blacki-ja, односно, пронашли су његово мјесто у стаблу примата. Научници наводе да су остаци припадали вјероватно женки, те да је ријеч о врсти којој су данас најближи сродници орангутани. Тачније, орангутани и ови дивовски мајмуни еволуцијски су се раздвојили прије између 10 и 12 милиона година и међусобно су сродни отприлике онолико колико су нама, људима, сродни чимпанзе и гориле.

Откриће је спектакуларно и због важности разумијевања еволуције и гранања великих мајмуна, што је прича која се директно тиче и људи, али и због чудесног успјеха издвајања протеина из фосила из тропског окружења и потом његове успјешне анализе. О Gigantopithecus Blacki данас се на темељу неколико његових костију које су се одржале и које су пронађене, зна да су били пуно већи чак и од горила и да су могли ходати и на двије ноге, не само четвероношке. Облик његових костију сугериже да је његова лобања била таквог облика да му је, што се тиче положаја врата, било природније главу држати усправно попут људи. Распон руку му је био огроман, чак 3,6 метара, а хранио се, сматра се, воћем. Ту се долази до претпоставке зашто би тако доминантна врста изумрла.

У то вријеме долази до масовног претварања густих кишних шума у саване усљед климатских промјена. Нису то биле климатске промјене које би катаклизмички промијениле свијет у само неколико година као што се догађа данас. Трајале су хиљадама година, а како се Gigantopithecus Blacki није успио прилагодити новим условима, изумро је. Постоји и таква теорија да је Gigantopithecus Blacki изгубио битку за ресурсе против Хомо ерецтуса, древног човјека који је прије милион и пол или два милиона година већ користио камени алат, да би касније, претежно се сматра, постепено еволуирао у нас какви смо већ данас.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана