“Отворени Балкан” - перспектива или клопка за национални интерес

Да ли је то једна од фаза придруживања Европској унији, регионална интеграција западнобалканских земаља по вољи западних интереса или је ријеч о добро промишљеном умрежавању овдашњих државних заједница са нагласком на економску сарадњу и комуникације?

Да ли се повећавају могућности заједничког и партикуларних потенцијала или се распламсавају страхови о пројекту који усложњава дугорочне проблеме, отвара нова идентитетска, културна и политичка питања?

Погледи

“Отворени Балкан”, првобитно назван “Мали Шенген” представља иницијативу за регионалну сарадњу између три државе западног Балкана - Србије, Сјеверне Македоније и Албаније. Да би иницијатива заживјела у свом потпуном облику, сматрају бројни актери, потребно је да се прикључе и остале потенцијалне чланице са западнобалканског простора: БиХ, Црна Гора и самопроглашено Косово.

Декларација коју су потписали Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама октобра 2019. године у Новом Саду требало би да помогне да читав регион западног Балкана почне да функционише на четири кључне слободе Европске уније: слобода кретања људи, робе, капитала и услуга.

Такође предвиђа елиминисање граничних контрола и осталих баријера за лакше кретање у региону, истовремено ће омогућити и грађанима да путују у региону само уз личну карту, као и да се запосле било гдје уколико имају потврду о својим квалификацијама. Декларација предвиђа и признавање диплома у региону, као и бољу сарадњу у борби против организованог криминала и помоћ у случају природних непогода.

Уколико би дошло до формирања јединственог тржишта рада, оно би омогућило да се бар један дио одлива радне снаге са западног Балкана задржи унутар региона. Главна разлика овакве иницијативе у односу на претходне у југоисточној Европи јесте покретање од стране држава региона, а не странаца. Одржан је низ састанака од којих је један од значајнијих у Скопљу 2021. године на којем је првобитни назив “Мали Шенген” преименован у “Отворени Балкан”. Најављено је увођење бројних попуста грађанима три државе за путарине, хотеле, ресторане у висини од пет до десет одсто.

Разликујемо ли “Отворени Балкан” од Берлинског процеса?

Фокус Берлинског процеса лежи на тековинама Европске уније и као основни циљ види приближавање земаља западног Балкана Унији. “Отворени Балкан” није у вези са те стандарде, има условну подршку САД и главни циљ је интеграција свих земаља региона.

У Србији, као једној од главних иницијатора, опозиција критикује овај пројекат, истичући то као подстицај за стварање “велике Албаније” и умрежавање великих центара за међународни тероризам и трговину наркотицима. Предсједник Србије одбацује овакве оптужбе.

- Ово је од суштинског значаја јер ако људи оставе емоције по страни имаћемо изузетне резултате за наше грађане. Биће више инвестиција и људи ће долазити у регион у којем ће моћи да виде драматичан потенцијални раст - истакао је предсједник Александар Вучић.

Премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев такође је афирмативно представио ову иницијативу.

- Шаљемо поруку да политички односи у региону постају једноставнији, да Балкан више није буре барута већ регион стабилности, економског развоја посвећен евроинтеграцијама и унапређењу стандарда својих грађана, усмјерени смо на повећање БДП-а, отварање нових радних мјеста, проток робе и услуга - поручио је Заев.

Македонска опозиција негира иницијативу сматрајући да су “прикључени пројекту” јер тренутна власт не може да постави државу на пут Европске уније. Сличног става је и опозиција Албаније, која сваку иницијативу која није директно у вези са Европском унијом сматра непотребном. Власт опет тврди другачије.

- “Отворени Балкан” може да помогне да се ријеши спор Србије и Косова. Нећемо бити у Европској унији идуће године, зато ми у региону морамо заједно да радимо - рекао је премијер Албаније Еди Рама.

Став Српске

Према иницијативи “Отворени Балкан” у Републици Српској преовладава позитиван став, прије свега због јаке везе са Србијом. И не само то. Предсједник Републике Српске Милорад Додик у септембру је изјавио да је иницијатива “Отворени Балкан” добар, користан и иновативни политички пројекат на овом простору који већ даје резултате.

Додик је истакао да се ти резултати огледају не само у солидарности у погледу одговора на изазове и кризе, него и у томе да се олакша људима промет робе, а и тржиште радне снаге, које данас постаје велики проблем, лакше се рјешава.

- У Србији радници из Македоније могу да дођу и ријеше питање дозвола, а ако дођу у БиХ то траје 60 и више дана. Ако ангажујете сезонске раднике, сезона прође док се то ријеши - нагласио је Додик и навео да Република Српска жели да буде дио “Отвореног Балкана”.

Као српски члан Предсједништва БиХ четири пута је тражио да се о томе одлучује у Предсједништву, постојала је и одлука да се то прихвати и задужен је Савјет министара да предузме конкретне кораке, али је бошњачка страна блокирала, “јер се плаше да је то неки великосрпски пројекат”.

Представници Црне Горе сматрали су иницијативу непотребном, јер своју земљу виде као лидера у региону и најближој Европској унији, али овај став више није толико искључив. Представници тзв. “Републике Косово” не желе да се прикључе иницијативи док им Србија не призна независност.

Истраживање

Истраживање ставова грађана Републике Српске о “Отвореном Балкану” обавили су студенти треће године политикологије Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци у периоду од 1. новембра до 1. децембра 2022. године. Анкетним упитником обухваћене су оријентације 447 испитаника, међу којима је највише (365 или 81,7 одсто) оних од 18 до 30 година старости. Између 31 и 50 година било је 72 испитаника или 16,1 одсто, а старијих од 50 година десет испитаника или 2,2 одсто.

Тек мало више од половине испитаника (51,2 одсто) изјаснило се да је упознато са постојањем пројекта “Отворени Балкан”, док 48,8 испитаника није чуло и не зна ништа о овој иницијативи. Ипак, на питање: “Да ли сте за приступање БиХ пројекту Отвореног Балкана” позитиван одговор дало је 94 одсто њих (420 испитаника), док је свега шест одсто одговорило негативно или суздржано.

Сазнање да је Србија један од иницијатора овог пројекта охрабрује и улијева повјерење грађанима Републике Српске, што је разумљиво, а и кроз историју српски народ у БиХ оријентисао се према стратешким питањима у којима се питао Београд.

Истраживачки тим студената ФПН-а разговарао је и са бољим познаваоцима ове теме из економске, политиколошке и новинарске сфере.

Доктор економских наука Милош Грујић истакао је да “Отворени Балкан” на неки начин представља припремни пројекат за улазак у Европску унију, али наглашава да нама не треба бити циљ само улазак у ЕУ, већ “шминкање” за улазак у друштво које се сматра бољим, а нама спочитава да смо у поприличном заостатку, односно да се на овај регион гледа као на простор гдје су ствари неизвјесне и чести сукоби, па инвеститори избјегавају тако неизвјесна тржишта.

Грујић објашњава да је капитал “плашљив” те да на сваки наговјештај рата или било каквог сукоба он “бјежи”.

- Другим ријечима страни капитал ће доћи сам код нас када препозна да смо добро и нормално тржиште. Спајање земаља не представља губљење суверенитета, него је то прављење заједничке пијаце, гдје фирме лакше прикупљају новац - истиче Грујић.

Он сматра да уласком државе у “Отворени Балкан” не бисмо изгубили свој идентитет, као ни уласком у ЕУ једног дана.

- Имаћемо своју заставу, само што ћемо лакше прелазити границу - тврди Грујић.

Милош Грујић закључује да идентитет треба да чувамо и одржавамо, али са мањим трошковима економије, “а то ћемо свакако постићи уласком у Отворени Балкан”.

Професор политичких наука Владе Симовић сматра да је “Отворени Балкан” одличан предуслов за рјешавање конфликата на кризним тачкама попут простора Косова и Метохије, Црне Горе, као и проблема унутар БиХ и Сјеверне Македоније.

- Када се измире конфликти и економије рестартују, потребно је да се обнове и развију цивилна друштва која ће довести до владавине права и демократизације у пуном капацитету. Политичке елите ће вјероватно ићи у правцу санирања конфликата, али више под утицајем западних елита које опстају захваљујући ратовима и сукобима па се поставља питање да ли то њима одговара. Оно што је карактеристично за наше подручје и историју је то да су све политичке елите биле и у опозицији и на власти и све су се исто понашале. Да то није био случај систем би се мијењао, а не одржавао - истиче Симовић и закључује да овај пројекат дефинитивно треба реализовати, али ипак са великим дозом опреза, да нико не би био оштећен.

Новинар Дејан Шајиновић подсјећа да ова иницијатива није у потпуности оживјела ни у државама чланицама, а камоли у потенцијалним чланицама.

- Осим тога Вучић кроз овај пројекат покушава да помири Србе и Албанце те и лидер Србије и лидер Албаније виде “Отворени Балкан” као етапу ка историјском помирењу ове двије нације. Један од недостатака који кочи “Отворени Балкан” је чињеница да Србија не жели да се прилагоди ономе што Њемачка од ње тражи, када је у питању Русија - наглашава Шајиновић.

Њемачка и Европска унија од Србије траже да уведе санкције Русији, Србија то не жели па, додаје, самим тим има мању подршку за своју интеграцију у ЕУ. Он вјерује да ће временом доћи до спајања ове двије иницијативе у Берлински процес, управо зато што иза њега стоји ЕУ која има моћ, новац, интерес и утицај.

(Аутори: Александра Савковић, Хелена Гајић, Никола Нијемчевић, студенти треће године политикологије на ФПН-у у Бањалуци)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.