Нина Станаревић једини књиговезац у граду на Врбасу: Традицију чува исконска љубав према хартији

Илијана Божић
Нина Станаревић једини књиговезац у граду на Врбасу: Традицију чува исконска љубав према хартији

БАЊАЛУКА - Традиција, ручни рад, исконски додир са хартијом и жеља за стварањем очувале су књиговество у граду на Врбасу, јер овај стари занат његује графичка дизајнерка Нина Станаревић која је једини књиговезац у Бањалуци.

Вриједним рукама ова млада дјевојка сама производи све што јој је неопходно за рад. Плете, везе, користи боје које сама ствара из природних основа, а њена водиља је мисао да не купује него да покуша да направи. У осам година књиговества уткала је много труда, маште и креативности па је тако створила “Студио Тиса” и свој бренд “Супа свеске, ручно везано”.

У разговору за “Глас Српске” Нина Станаревић, говорећи о свом раду и љубави према њему, истакла је да се традиција почела губити модернизацијом те да је конзумеризам потиснуо ручни рад.

- Људи су изгубили компас о томе колико је времена потребно да се нешто направи ручно. Потичем из породице креативних и способних жена које су се бавиле ручним радом и нисам жељела да на мени традиција и историјат моје породице умре. Не можемо да живимо у историји, али можемо да научимо од људи који су били прије нас и да на њихову подлогу ставимо свој потпис новог доба - казала је Станаревићева.

Њене ручно увезане свеске могу се користити као фото-албуми, споменари, дневници, а како је казала, књиговеством је почела да се бави током студирања.

- Нигдје у Бањалуци нисам успјела да пронађем одговарајућу свеску са квалитетним папиром која ми је тада била потребна. Одувијек сам била заљубљеник у ручни рад и одлучила сам да покушам сама да је направим - рекла је Станаревићева.

Испричала је да је све почело када је у кући пронашла акварел папир, који је искористила као материјал за прву свеску коју је направила.

- Била сам усхићена и када сам је исцртала, почела сам да правим сљедећу. За пројекат “Оплети”, односно плетене графите, направила сам каталог тако што су корице имале плетени оквир - казала је Станаревићева.

Прва свеска коју је продала претворена је у радосницу, јер ју је купила трудница за своје прво дијете и то јој је посебно драго.

Објаснила је да свеска класичног увеза може да буде украшена везом или да на хрбату буде ткање. На тај начин она технике ручног рада уткива у књиговество, а како је казала, ради увез за који се не користи љепило.

- То нису они класични увези који се раде у штампаријама. Процес је донекле сличан, али мој увез је и графички декоративан и функционалан. Радим шареним концем у тону са платном или правим контрасте - испричала је Станаревићева.

Нагласила је да су за књиговество веома важни материјали те да се труди да папир буде из одрживих извора или рециклирани.

- Недавно сам почела да радим са дрвеним корицама на ЦНЦ машини, тако што правим гравуре и резања по корицама. Од почетка сам за корице користила куповна платна, која сама бојим, јер дуго проучавам како добити боје из природних материјала - навела је Станаревићева и додала да платна фарба биљкама и тинтом.

Како је казала, биљке су магичне, али према њеним ријечима, и то знање код нас је скоро па нестало.

- Занимљиво је фарбање коровима, а најинтересантнији дезени које сам добила су од кошпи и кора авокада. Фарбам биљком руј, која расте код нас по парковима те шишаркама, које дају блиједо розе боју. Коприва и рђа дају одличне резултате, а и биљка броћ, јер има прави црвени пигмент - испричала је Станаревићева.

Природа јој је највећа инспирација, а труди се да производи што мање отпада. Папир који је орезивала током година не баца, него скупља, јер жели да га рециклира те да покуша да га сама направи. Младим ствараоцима је поручила да за већину ствари не треба много новца.

- Треба бити истрајан и радити оно што вас чини срећним. Труд мора да уроди плодом и не треба ићи у нешто само с циљем продаје - закључила је Станаревићева.

Њени радови су изложени у “Галерији плус” у Бањалуци, а могу се погледати и на њеном профилу, на друштвеној мрежи “Инстаграм”.

Увез

Станаревићева је истакла да користи пет врста увеза те да је сваки од њих на свој начин посебан.

- Због тога се не може свака свеска за све користити. Радим коптик увез, који потиче из 15. и 16. вијека. Затим увез дуги бод, који је одличан за фото-албуме те тајни белгијски увез и јапански, који се користи за фото-албуме и то оне старе које смо виђали код наших бака и дједова. За мање фомате користим памфлет увез - рекла је Станаревићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана