Nina Stanarević jedini knjigovezac u gradu na Vrbasu: Tradiciju čuva iskonska ljubav prema hartiji

Vrijednim rukama ova mlada djevojka sama proizvodi sve što joj je neophodno za rad. Plete, veze, koristi boje koje sama stvara iz prirodnih osnova, a njena vodilja je misao da ne kupuje nego da pokuša da napravi. U osam godina knjigovestva utkala je mnogo truda, mašte i kreativnosti pa je tako stvorila “Studio Tisa” i svoj brend “Supa sveske, ručno vezano”.

U razgovoru za “Glas Srpske” Nina Stanarević, govoreći o svom radu i ljubavi prema njemu, istakla je da se tradicija počela gubiti modernizacijom te da je konzumerizam potisnuo ručni rad.

- Ljudi su izgubili kompas o tome koliko je vremena potrebno da se nešto napravi ručno. Potičem iz porodice kreativnih i sposobnih žena koje su se bavile ručnim radom i nisam željela da na meni tradicija i istorijat moje porodice umre. Ne možemo da živimo u istoriji, ali možemo da naučimo od ljudi koji su bili prije nas i da na njihovu podlogu stavimo svoj potpis novog doba - kazala je Stanarevićeva.

Njene ručno uvezane sveske mogu se koristiti kao foto-albumi, spomenari, dnevnici, a kako je kazala, knjigovestvom je počela da se bavi tokom studiranja.

- Nigdje u Banjaluci nisam uspjela da pronađem odgovarajuću svesku sa kvalitetnim papirom koja mi je tada bila potrebna. Oduvijek sam bila zaljubljenik u ručni rad i odlučila sam da pokušam sama da je napravim - rekla je Stanarevićeva.

Ispričala je da je sve počelo kada je u kući pronašla akvarel papir, koji je iskoristila kao materijal za prvu svesku koju je napravila.

- Bila sam ushićena i kada sam je iscrtala, počela sam da pravim sljedeću. Za projekat “Opleti”, odnosno pletene grafite, napravila sam katalog tako što su korice imale pleteni okvir - kazala je Stanarevićeva.

Prva sveska koju je prodala pretvorena je u radosnicu, jer ju je kupila trudnica za svoje prvo dijete i to joj je posebno drago.

Objasnila je da sveska klasičnog uveza može da bude ukrašena vezom ili da na hrbatu bude tkanje. Na taj način ona tehnike ručnog rada utkiva u knjigovestvo, a kako je kazala, radi uvez za koji se ne koristi ljepilo.

- To nisu oni klasični uvezi koji se rade u štamparijama. Proces je donekle sličan, ali moj uvez je i grafički dekorativan i funkcionalan. Radim šarenim koncem u tonu sa platnom ili pravim kontraste - ispričala je Stanarevićeva.

Naglasila je da su za knjigovestvo veoma važni materijali te da se trudi da papir bude iz održivih izvora ili reciklirani.

- Nedavno sam počela da radim sa drvenim koricama na CNC mašini, tako što pravim gravure i rezanja po koricama. Od početka sam za korice koristila kupovna platna, koja sama bojim, jer dugo proučavam kako dobiti boje iz prirodnih materijala - navela je Stanarevićeva i dodala da platna farba biljkama i tintom.

Kako je kazala, biljke su magične, ali prema njenim riječima, i to znanje kod nas je skoro pa nestalo.

- Zanimljivo je farbanje korovima, a najinteresantniji dezeni koje sam dobila su od košpi i kora avokada. Farbam biljkom ruj, koja raste kod nas po parkovima te šišarkama, koje daju blijedo roze boju. Kopriva i rđa daju odlične rezultate, a i biljka broć, jer ima pravi crveni pigment - ispričala je Stanarevićeva.

Priroda joj je najveća inspiracija, a trudi se da proizvodi što manje otpada. Papir koji je orezivala tokom godina ne baca, nego skuplja, jer želi da ga reciklira te da pokuša da ga sama napravi. Mladim stvaraocima je poručila da za većinu stvari ne treba mnogo novca.

- Treba biti istrajan i raditi ono što vas čini srećnim. Trud mora da urodi plodom i ne treba ići u nešto samo s ciljem prodaje - zaključila je Stanarevićeva.

Njeni radovi su izloženi u “Galeriji plus” u Banjaluci, a mogu se pogledati i na njenom profilu, na društvenoj mreži “Instagram”.

Uvez

Stanarevićeva je istakla da koristi pet vrsta uveza te da je svaki od njih na svoj način poseban.

- Zbog toga se ne može svaka sveska za sve koristiti. Radim koptik uvez, koji potiče iz 15. i 16. vijeka. Zatim uvez dugi bod, koji je odličan za foto-albume te tajni belgijski uvez i japanski, koji se koristi za foto-albume i to one stare koje smo viđali kod naših baka i djedova. Za manje fomate koristim pamflet uvez - rekla je Stanarevićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.