Колико новца има некад најбогатија породица на свијету?

Утемељитељи пословне империје били су Џон Д. Рокфелер и његов брат Вилијам Рокфелер, који су милионе зарадили у преради и експлоатацији нафте те инвестицијама у банкарском сектору. Убрајају се међу највеће свјетске приватне предузетнике у нафтном пословању током касног 19. и почетком 20. вијека.

Џон Д. постао је 1916. године први свјетски милијардер, а у тренутку његове смрти, његово богатство процјењивало се на 1,5% америчког БДП-а. За свога живота, словио је као најбогатији човјек на свијету, због чега је с временом постала позната изрека "богат као Рокфелер".

Поријеклом Нијемци

Породица Рокфелер (изворно Роцкенфеллер) поријеклом је из Вестервалда, Рајнланд-Фалц, у Њемачкој, одакле се њихов предак Јохан Петер Роцке(н)феллер (1681-1765.) преселио у Сјеверну Америку далеке 1723. године и настанио се с породице у Амвелу, Њу Џерси, гдје је подигао плантажу.

Један од првих чланова породице који се населио у Њујорку био је путујући трговац и ситни предузетник Вилијам Авери Рокфелер (1810-1906), који је са женом Елизом Дависон имао шесторо дјеце. Двојица његових синова, Џон Д. Рокфелер (1839-1937) и његов брат Вилијам Рокфелер (1841-1922) постали су нафтни тајкун и зачетници породичног богатства и моћи.

Иако је био мецена бројних образовних и научних институција, попут Универзитета у Чикагу и Универзитета Рокфелер те истакнути филантроп, као индустријалац је често био критиковфан и оптуживан због неморалне пословне праксе.

Рачуна се да је Стандард Оли до краја 1870-их преко 90 одсто нафте у САД-у, због чега је породица Рокфелер задобила изразити монопол у нафтној индустрији. Из тог разлога је Врховни суд САД-а донио 1911. године одлуку да се компанија мора подијелити на 34 мање компаније.

Рокфелери су задржали пропорционалне удијеле у свим новонасталим фирмама, а њихово лично богатство чак и порасло, иако им је смањен утицај у нафтној индустрији.

Џон Рокфелер преминуо је 1937. године, остављајући финансијских фондова иза себе - у рукама својих мушких потомака. Из тог произлази питање готово вијек након тога - гдје је сад тај новац?

Насљедници увелике смањили богатство

Према Форбесу, 2016. године преостали Рокфелери имали су комбиновани нето вриједност од 11 милијарди долара, што их чини тек 23. најбогатијом породицом у Америци. И даље је то пуно новца, али ни приближно толико колико су недавно имали прерачунато у данашње вриједности, пише Грунге.

Роцкефелери се нису обогатили као добрице. У ствари, они су практички злочинци који су сваку прилику искористили како би могли красти од других људи. Тако се Рокфелери стекли Дулутх, Месабу и Нортхерн Раилроад. Како је писало у новинама 1911. године, изворни власници жељезнице управо су били завршили полагање пруге. Они су хтјели градити терминале, али им је недостајало новца.

Ту на сцену ступа Гејтс, човјек који је Рокфелерима управљао добротворним донацијама.

Гејтс тада објашњава власницима да је Џон Д. Рокфелер пратио изградње њихове жељезничке пруге и да ће им посудити новац. Људи су прихватили зајам за 420.000 долара. Два мјесеца касније, Рокфелер се претварао да морају новац вратити одмах због неке "финансијске срамоте."

Џон Д. Рокефелер није имао претјерано високо мишљење о људима који су радили за њега. Његов блиски сарадник је 1913. јавно обзнанио да не вјерују у концепт минималне плате те да сваки дјечак и цурица, сваки мушкарац и жена зарађују тачно колико вриједе.

Рокефелере су толико мрзили у раним 1900-тим да су морали запослити више чувара да их заштити у својим становима. Као што је један лист извијестио, "Додатни опрез је мудар. Рокфелер има пуно разлог за страх од убице. То су природне посљедице пословне политике господина Рокфелера".

Људи су имали довољно разлога да мрзе Рокфелера. Називали су их лоповима, убицама жена и дјеце, манипулаторима и потпуним лажљивцима. Стога, то смањивање богатства многи виде као враћање њихова дуга.

Теорије завјере

Теорије завјере везане за Рокфелере крећу се од општеприхваћених до бизарних.

Рокефелери већ се дуго повезују с идејом тајне свјетске владе, у кулоарима теоретичара завјере познате и под називом Нови свјетски поредак. Свакако у прилог теорији иду двије институције које се Рокфелери покренули, једна је Трилатерална комисија, а друга Билдерберг група.

Трилатералну комисију основао је преминули Дејвид Рокфелер 1973. с циљем повезивања највећих свјетских економија, а ако и постоји кровна свјетска влада, онда је ово њезино службено име. Данас броји нешто мање од 400 чланова, а наводно њезиним чланом могу постати само милијардери и они који управљају одређеним бројем људи у држави или регији у којој дјелују.

"Неки вјерују да су Рокфелери дио тајне организације која ради против интереса Сједињених Америчких Држава, карактеризирајући моју породицу и мене као 'интернационалисте' удружене с осталима таквима широм свијета с циљем изграђивања боље политичке и економске структуре - једног свијета, као што кажете. Ако је то оптужба, онда сам крив и због тога сам поносан, једном приликом рекао је Давид", Рокфелер.

Уско везани за тобожњи свјетски поредак су сви истакнути чланови управа водећих свјетских банака.

Вјерује се да Рокфелери контролишу амерички долар уз помоћ Федералних резерви, а све то с осталим 'масонским' породицама као што су породице Ротхсцилд, Wарбург, Голдман Сацх, Лехманс и Кухн Лоеб - сви редом главни ликови водећих теорија завјера.

Теоретичарима је пак најзанимљивија улога породице Рокфелер у Банци за међународне намире (БИС) смјештене у Базелу, која је првотно основана како би спасила изгубљено у Првом свјетском рату, а касније је почела служити као банка свјетских централних банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.