Како је интернет постао најопасније игралиште за дјецу: У ланцима Виртуелних „пријатеља”

Ведрана Кулага Симић
Како је интернет постао најопасније игралиште за дјецу: У ланцима Виртуелних „пријатеља”

Кликере, ластиш, школицу и бројне друге игре којима су раније генерације испуњавале вријеме између школе и задаће, посљедњих година замијенили су паметни телефони и модерне, у одређеној дози и морбидне игрице због којих су многима животи на концу, а тога нису ни свјесни.

Интернет је, без сумње, постао главно игралиште на којем данашња дјеца па и они старији проводе вријеме, доказују шта све могу и знају, знанцима и незнанцима с друге стране екрана.

Популарност друштвених мрежа вртоглаво расте, а тиме и број тинејџера зависних о “лајковању”, “твитању”, “шеровању”, “гејмингу”.

Међу популарним платформама на којима проводе вријеме посебно мјесто посљедњих мјесеци заузео је “Тик Ток”, најбрже растућа друштвена мрежа у свијету коју тренутно користи више од 1,5 милијарди људи, а која осим занимљивих и шаљивих клипова нуди и опасне изазове на које многа дјеца и млади широм свијета олако пристају, не размишљајући колико кобне могу бити посљедице. Посебно је популарна међу основцима и то највише јер омогућује брзо гледање и снимање видеа, обично синхронизованих уз популарну музику. Клинци обожавају апликацију, док многи родитељи о њој углавном не знају ништа.

Један од посљедњих, који је узнемирио јавност и дигао на ноге и родитеље и стручњаке, је бизарни изазов на “Тик Току” који подразумијева да учесници прихвате да прекину доток кисеоника. Прихватање тог, нимало безазленог задатка, било је погубно за десетогодишњу дјевојчицу у Италији и њеног вршњака у Србији.

Према незваничним информацијама, широм свијета 82 дјеце угушило због “Блекаут” изазова на тој платформи који подразумијева да ставе каиш око врата и стежу га док се не онесвијесте, док све снимају телефоном. Најгоре је што то није једини изазов који кружи друштвеним мрежама и иза којег остају младе жртве.

Само један у низу бизарних изазова је онај за који је потребно троје. Идеја је да три особе стану једна до друге и гледају у камеру. Оне двије слијева и здесна поскоче истовремено, а за њима скочи и особа у средини. Док је у ваздуху, друго двоје подмеће јој ноге како би особа у средини изгубила равнотежу и пала на тло. Удари ли главом, то боље за снимак и прегледе, иако може завршити смрћу.

Иако је немогуће у потпуности контролисати шта дјеца раде на интернету и са ким комуницирају, многи психолози подвлаче да су превише времена на друштвеним мрежама и да су за њих опасни изазови постали нормална ствар.

Разлог томе крије се у, како наводе, потреби за прихватањем од вршњака и доказивањем, а посебно у опасним изазовима учествују основци. Све то би требало да упали аларм и код родитеља да обрате више пажње на дјецу и да свакодневно указују на погубност и бесмисленост прихватања изазова само да се доказали другима јер је у њиховом одрастању кључно да схвате и прихвате сами себе.

Вијести о трагедијама у региону и свијету упалиле су аларм и у Српској, све како би не би постали дио црне статистике. У Министарству унутрашњих послова РС признају да је неминовна посљедица дигиталног доба у којем живимо масовност кориштења интернета у којој појединац, почев од дјеце, данас у рукама држи уређај са огромним могућностима које му и те како могу користити.  Међутим, прашуме виртуелног свијета имају и своју лошу страну.

- Друштвена мрежа “Тик Ток”, посебно популарна међу дјецом и младима, осмишљена је са циљем креирања и дијељења кратких видео садржаја, а сходно пословној политици платформе, корисници не могу бити особе млађе од 13 година. Међутим трагични догађаји из сусједних земаља показали су да у стварности то и није тако. Показало се да је постала погодно тло за постављање изазова. Онај под називом “блекаут” није први овог типа који је “узео” људски живот. Свједочили смо сличнима, попут “Плавог кита”, “Сломљене лобање”... Податак који забрињава јесте масовност употребе наведене апликације од стране дјеце и младих - кажу у Министарству за “Глас Српске”

Иако постоје санкције за оне с друге стране екрана, ни једна казна не може да врати изгубљени живот.

- Припадници МУП-а током цијеле године одржавају предавања којима настоје највећем броју дјеце послати поруку како да се заштите или шта да ураде ако су већ угрожени. У свему овоме, јако је битно, да су и родитељи укључени и да прате с ким дјеца комуницирају путем друштвених мрежа, на који начин комуницирају, ко су им виртуелни пријатељи које они имају и са којима остварују одређену виртуелну комуникацију. Тако да и они могу предуприједити посљедице. Своју улогу имају и школе и наставно особље, а те обавезе су дефинисане и Акционим планом за борбу против сајбер криминалитета у Републици Српској - нагласили су у МУП-у.

Опасности са интернета свјесни су и у ресору породице, омладине и спорта.

- Ситуација се још више компликује када интернетом “сурфује” дијете и када су му доступни мање или више примјерени односно непримјерени садржаји, често и без надзора одраслих – казали су за “Гласу Српске” у том министарству.

Друштвене мреже су, додају, постале незаобилазан дио одрастања од најранијег дјетињства, а могућност анонимних контаката са другима, за дјецу и адолесценте, чије одрастање често прати и процес стицања свијести о властитом идентитету, веома је привлачна.

- Не постоји јединствен начин којим дјецу можемо заштитити у свијету комуникације. Једини сигуран пут је учење дјеце, од најранијег узраста, о свим предностима и ризицима интернета. Само дијете које има информације и које зна препознати проблем, у тој комуникацији може заштити и себе и друге. Примарну улогу у заштити дјеце на интернету имају родитељи. Ниједан родитељ не жели да своје дијете лиши друштвених и технолошких предности које пружа коришћење друштвених мрежа, али родитељи морају да буду и корективни фактор и да јасно поставе границе о типу мрежа које њихова дјеца користе и колико времена ту проводе, те стално надзиру њихово понашање на мрежама, садржаја које прате и објављују. Осим  тога за родитеље је кључно са дјететом развијати однос повјерења, како би дијете без страха родитељима могло пријавити све непријатности с којима се сусретну – закључили су у Министарству породице, омладине и спорта.

У РС су у образовним установама имплементирани програми превенције насиља на интернету као и едукације о безбједном кориштењу интернета тако да се, а са тим су сагласни и из актива директора основних школа, на едукацији ради, али је то непрекидан процес који мора бити усклађен са новим појавама и пратити развој “интернет свијета” како бисмо заштитили дјецу и упозорили их на вријеме на могуће лоше појаве, али и указали на предност и добре стране интернета. 

Упозоравају и из Омбудсмена за дјецу Српске. Веома је важно дати упутства дјеци да се у овом свијету правилно и сигурно оријентишу, препознају и избјегну опасности којима могу бити изложени, да заштите себе, права и интересе, али и да максимално искористе све могуће предности које им стоје на располагању.

Препоруке

* Пожељно да и родитељ преузме апликацију коју користи дијете, да се упозна са начином рада и садржајем

* На “Тик-Ток” родитељима имају могућност да користе “Ограничени начин рада” за контролу дјеце или породични “Сигурносни начин” за упаривање свог рачуна с дјететом ради управљања поставкама у потпуности. То је одличан начин да пратите све оно што ваше дијете ради на мрежи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана