Балкан умире и емигрира, док Њемачка увози младост

ГС
Балкан умире и емигрира, док Њемачка увози младост

Демографски суноврат наговјештава исељавање из БиХ, Србије и региона, а највећи "усисивач" радне снаге је Њемачка, која на тај начин увози и плодност.

Око 6,55 милиона људи живи у Србији – тако је почетком мјесеца рекао предсједник Александар Вучић, наговјештавајући да има прве процјене с новог пописа становништва. У питању би био страховит пад у односу на прошли попис (2011) када је у Србији живјело 7,18 милиона људи. Па и такав пад је Вучић означио бољим од "очекиваног", пише DW.

И прије пописа су неки медији оцијенили да "Србија умире". Међутим, како се испоставља, прецизније би било да "Србија умире и емигрира".

- Исељавање до сада није било доминантан фактор, већ је то био негативан природни прираштај - каже Иван Маринковић, демограф с београдског Института друштвених наука.

- Али, сада је и исељавање алармантно - додао је.

Изузетак Словенија

Ако списак потврди бројку коју је изнио предсједник, ваља рачунати да је људи ипак још мање, објашњава Маринковић, јер се многи по одласку у иностранство не одјављују, а родбина их пријављује као да су ту.

- По основу разлике броја умрлих и рођених, ми смо током једне деценије изгубили око 470.000 људи. Сада би могло бити да смо на негативном миграторном салду изгубили још 200.000 или више - каже Маринковић за DW.

Сличан је тренд и у сусједству, заправо у читавој бившој Југославији и Албанији – са изузетком Словеније. Недавни списак у Хрватској је показао да та земља има око 400.000 људи мање него на прошлом бројању, што је десет одсто становништва.

У Босни и Херцеговини су ствари, чини се, још алармантније. Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, у периоду од јула 2013. до децембра 2021. земљу је напустило чак 485.000 особа.

Према подацима Уједињених нација, БиХ је иза Гвајане друга на свијету по удјелу популације који живи у дијаспори (34 одсто), док је Албанија трећа (30,7 одсто). Могло би бити да се Косово котира још више, али подаци одстоје само за територије са столицом у УН.

Њемачка као магнет

Одговор на питање гдје највише људи из региона одлази трбухом за крухом одавно је познат. У питању је Њемачка, као највећа европска земља и највећа економија.

- То није новост. Историја миграција у Европи је непрестана. Људи иду тамо гдје има посла и сигурности - каже за DW посланик њемачких Зелених Борис Мијатовић.

Упркос низању криза – закључно са пандемијом и ратом у Украјини – подаци показују да је њемачка глад за радном снагом неутољива, те да је Западни Балкан виђен као један од ресурса за рјешавање тог проблема.

Само у овој години у Њемачкој је у просјеку упражњено 853.000 радних мјеста. Најдуже траје док се пронађе његоватељ старих лица (239 дана су мјеста упражњена у просјеку), тешко се налазе и водоинсталатери и техничари за гријање (224 дана), људи у високоградњи (221) и медицинске сестре (188).

- То је тек почетак - писао је Шпигл овог љета. Само због демографског развоја Њемачкој би до 2035. године могло да недостаје чак седам милиона радника. Тада, наиме, и посљедњи "бејбибумери" одлазе у пензију. Лијек је једино, како је навео Шпигл, усељавање по 400.000 људи сваке године.

- Њемачка такође има изузетно стару популацију, али зато увози велики број младих становника - указује демограф Маринковић.

- Она проблем мање рјешава популационом политиком, која је скупа и тешко даје резултате, а више кроз миграције. То је зарад привредног напретка, али се, посредно, увози и плодност - истиче он.

Балкан је увијек извор радне снаге

Када су овог љета њемачки угоститељи поново почели да раде пуном паром након пандемије, недостајали су им радници, па је њихово удружење апеловало на Владу да хитно допусти радној снази са Западног Балкана да дође.

Слично се десило и са аеродромима који су, послије таласа отпуштања током локдауна, хитно тражили људе – и опет циљали оне из Турске и са Западног Балкана.

Штавише, Западни Балкан је једини регион ван ЕУ из којег се у Њемачку људи могу доселити да раде иако немају никакве квалификације. Годишња квота износи 25.000 неквалификованих радника, а осмишљена је с почетком избјегличке кризе 2015. како би се људи из Србије, БиХ или Сјеверне Македоније обесхрабрили да долазе улудо тражећи азил.

Њемачка је својевремено са Србијом и БиХ (и Тунисом и Филипинима) потписала споразум зван Трипле Wин о увозу медицинске радне снаге. Бивши демохришћански министар здравља Јенс Шпан 2019. је увјеравао новинаре да Њемачка доводи медицинске раднике само из земаља са вишком особља и гдје је становништво "посебно младо".

То никако не важи за поменуте двије балканске земље, Србија чак има једну од најстаријих популација на свијету. Према прогнозама УН, Србија ће се наћи у тужном друштву пет земаља које ће од данас до 2050. године изгубити још петину становника. Остале четири су Бугарска, Украјина, Летонија и Литванија.

Пресудан је квалитет живота

Да ли је врбовање радне снаге са Балкана етички упитно?

- Не мислим да је комплетна одговорност на Њемачкој за то што људи напуштају своје земље - каже политичар Зелених Мијатовић.

Његова странка је данас у Влади и, баш као и остале велике странке, подржава досељавање.

- Људи напуштају земље јер тамо не виде перспективу за себе и своје породице - наставља Мијатовић.

- Вриједности ЕУ су атрактивне – безбиједност, мир – за људе са Балкана, из Молдавије или Украјине. Зато морамо да јачамо те вриједности у региону - рекао је.

Он пак признаје да се о одливу мозгова – који се затим уливају у Њемачку – не расправља у довољној мјери.

- Не у мјери која би одговарали драми каква се одвија рецимо у БиХ. Тамо неки говоре о преко сто хиљада људи који су наводно прошле године напустили земљу. То би могло бити пет одсто  становништва - додаје Мијатовић.

Упитан о етичности врбовања радне снаге, Иван Маринковић каже:

- Капитализам ионако не трпи моралисање. Нијемци су успјешни и то је то - рекао је.

Према сазнањима демографа, за промјену демографског тренда није довољна популациона политика – повластице за мајке и младе породице, већи дјечији додаци и томе слично.

- Пресудан је општи квалитет живота. Ми не морамо да живимо као Нијемци, али да је макар пристојно. Овдје су многи људи напросто принуђени да траже нешто боље - изјавио је.

Посљедњи доступни подаци кажу да то „боље“ тренутно у Њемачкој налази близу 1,5 милиона људи из бивше Југославије – то јест, толико их данас живи у Њемачкој.

Међу њима предњаче држављани Хрватске (427.000), слиједе они из Србије и са Косова (по 243.000), БиХ (211.000), Сјеверне Македоније (121.000), док је људи из Албаније (74.000). Томе треба додати оне који су се одрекли држављанства, јер је то био услов да добију њемачко. Таквих у посљедњих десет година има 39.000 са Косова, 28.000 из Србије, скоро 20.000 из БиХ…

Могу ли народи да нестану?

При томе, са старењем и одумирањем региона, ситуација је битно друкчија него рецимо 1968. када је социјалистичка Југославија склопила споразум о "гастарбајтерима" са Њемачком. Тада је то још био извоз незапослености из земље која је имала довољно људи.

- Данас чак и Србији недостаје радне снаге како бејбибумери одлазе у пензију - каже демограф Маринковић.

- Тако пензиони фонд улази у проблем јер је осмишљен као програм међугенерацијске солидарности - додаје.

С друге стране, дијаспора додуше шаље девизе кући. Понекад у мјери која је веома битна за домаћу економију, а многе породице захваљујући томе и преживљавају, преноси Аваз.

На питање да ли балканске државе, уз "бијелу кугу" и толико исељавање, могу сасвим да нестану, Маринковић каже:

- Наравно да у једном тренутку може да се пређе праг кад је биолошка обнова становништва немогућа без масовног усељавања. Али, смјене становништва су се увијек догађале кроз историју - рекао је Маринковић.

- Не треба ићи у оне жалопојке да ће нас остати за под једну шљиву. Неће, овдје ће увијек живјети људи као што су увијек и живјели, јер ово је добар простор за живот - додаје Маринковић.

- Е сад, да ли ће се то звати Србија или некако друкчије… - закључио је.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана