Најсмртоноснији путеви у Европи налазе се на Балкану: Познате руте смрти и даље односе животе

B92
Foto: Pixabay

У Европској унији су најлошији путеви у Бугарској, Румунији и Хрватској, а за путеве у Босни и Херцеговини се дуго прича да су међу најгорима на континенту.

Лоши путеви у комбинацији са непредвидљивим временом и људским факторима однијели су бројне жртве на Балкану.

Дионица аутопута Софија - Благојевград названог „Струма“, гдје су погинули путници у аутобусу из Сјеверне Македоније један је од опаснијих путева у Бугарској.

Градоначелник Перника Станислав Владимиров је рекао да се на овој дионици често дешавају несреће.

На овом дијелу аутопута догодила се, између осталог и тешка саобраћајна несрећа 1996. године у којој је погинуло 16 људи.

"Седам институција задужених за квалитет и организацију путева у нашој земљи упознато је са стањем на магистралном путу Струма код села Боснек", изјавила је Диана Русинова из Европског центра за транспортну политику за Ацтуално.цом.

"Ова дионица је као пустиња. Возач не може да зна гдје се налази по киши и магли", рекла је она.

Како пишу бугарски медији, македонска компанија Маврово је градила овај аутопут.

Још прије 15 година су возачи упозоравали тадашњег министра саобраћаја да је пут опасан.

Освјетљење је лоше, такозване мачје очи не одражавају свјетлост фарова, а када падне киша остају велике локве воде.

Црне тачке у Србији

У саобраћајној полицији су више пута упозоравали да је Ибарска магистрала и даље највећа црна тачка српских путева.

На аутопуту Београд-Ниш, од Бубањ потока до Умчара такође су честе смртоносне несреће.

Зими је посебно критичан пут до Златибора према Црној Гори, док за путеве Београд - Зрењанин и Шабац - Лозница кажу да су најопаснији у јесен.

Из Ауто-мото савеза Србије слажу се да је у већини саобраћајних несрећа узрок људски фактор, односно жеља возача и његових сапутника да што прије стигну до одредишта. Неприлагођена брзина, ризична претицања и, прије свега, умор возача у 80 одсто случајева су узрок саобраћајних незгода на приступним путевима Београду. Због тога савјетују да на пут увијек крећете одморни јер је тада "ризик мањи, а безбједност већа".

А3 - дионица смрти

За аутопут А3 у Хрватској кажу да је монотон, на њему нема проблематичних кривина ни тунела, али се ипак редовно дешавају тешке саобраћајне несреће, од који је последња она код Славонског брода у јулу ове године када је живот је изгубило чак десет људи.

Нешто раније, у марту ове године, такође у раним јутарњим сатима, код раскрснице Окучани погинуло је четворо људи у превртању камиона српских регистрација, а сви погинули били су мигранти.

Тоше Проески, познати музичар је са својом менаџерком Љиљаном Петровић и возачем Георгијем Георгијевским кренуо ноћу из Скопља за Загреб. Георгијевски је код Нове Градишке, због непридржавања размака, предњим десним дијелом путничког аутомобила ВW туарег ударио у задњи лијеви дио аутомобила којим је управљао Београђанин Славиша Кузмановић.

Од силине ударца аутомобил, у којем се на мјесту сувозача налазио Тоше Проески, заокренуо се и ударио у заштитну ограду. Погинулог пјевача из аутомобила су извукли тек уз помоћ ватрогасаца.

БиХ има најсмртоносније путеве у Европи

Према речима званичника Удружења за унапређење безбедности саобраћаја најризичнији путеви у БиХ су магистрални пут М17 који повезује гранични прелаз Босански Шамац и гранични прелаз Дољани, затим деонице од Зенице до Маглаја, Добој - Лукавац, Јабланица - Мостар, Бугојно - Горњи Вакуф, Крупа - Отока и деионица пута Бањалука - Јајце, такозвано Тијесно.

На овим путевима је значајан недостатак у самом одржавању путне мреже, не постоје заштитне ограде, разна сигнализација.

Кањон Мораче

Један од тежих удеса у којима је учествовао аутобус румунских таблица десио се прије девет година у кањону Мораче у Црној Гори. Тада је погинуло 19 људи, а више од 30 је повријеђено.

Дио кањона у коме се ријека Мртвица улива у Морачу, код Платија се сматра црном тачком, јер се ту највише несрећа дешава.

Разлози за то би могли да буду неприлагођена вожња, али и опасност самог пута због природних карактеристика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана