Спор Софије и Скопља, цар Борис Трећи поново против Тита
Име средње школе "Јосип Броз Тито" у Скопљу већи је проблем од удружења у Охриду названог по последњем бугарском цару Борису Трећем, тврди бугарски министар спољних послова Николај Милков. Историјско наслеђе остаје највећи камен спотицања у односима Софије и Скопља.
"Ако је име цар Борис Трећи проблем, онда је гимназија у Скопљу која носи име Јосипа Броза Тита много већи проблем", рекао је шеф бугарске дипломатије Николај Милков, поводом отварања културног центра у Охриду.
Бугарска је у неколико наврата критиковала власти у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која "жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора". Истовремено, бугарски историчари сматрају да је за стварање македонског језика одговоран "југословенски шовинизам", са циљем "негирања бугарског националног идентитета"
Бугарска је, већ годинама, једина препрека истинском почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак дијалога са ЕУ.
Сјеверна Македонија је, послије силних интервенција, средином јула прескочила прву препреку у евроинтеграцијама, али ће наставак процеса зависити од укључивања бугарске мањине у устав те државе. Влада у Скопљу, коју предводе социјалдемократе нема двотрећинску већину потребну за такав корак.
Друштво мртвих царева
Истовремено, у Сјеверној Македонији најављено је отварања три бугарска културна центра, око чијих се имена озбиљно споре историчари из две државе. "Ванчо Михајлов", "Фердинанд Први" и "Борис Трећи" су нове установе отворене у Битољу, Богданцима и Охриду.
Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, послије серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.
Током рата, Михајлов је, послије састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живио у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
