Злостављање миграната на балканској рути, 5.500 људи заробљено у два града БиХ

“Гурнути до руба: Насиље и злостављање избјеглица и миграната дуж Балканске руте” назив је извјештаја у којем се детаљно описује како, стављајући у први план сигурност на граници а не усклађеност са међународним законом, европске владе не само да окрећу главу од злобних напада хрватске полиције, него и финансирају њихове активности. На тај начин потичу растућу хуманитарну кризу на рубу Европске уније, пише Радио Слободна Европа.

Налази извјештаја донесени су на основу истраживања током којег су из Амнести Интернешенала интервјуисали 94 избјеглице, мигранта и тражитеља азила, укључујући 81 мушкарца и 13 жена који се налазе у камповима у Босни и Херцеговини. Сва деведесет и четири испитаника који су се налазили у камповима у Бихаћу и Великој Кладуши су враћени, барем један пут, из Хрватске и Словеније назад у Босну и Херцеговину.

У извјештај су укључени и представници невладиних организација, активисти и волонтери као и званичне власти из Босне и Херцеговине и Словеније као и представници међународних организација.

Тренутно, око 5.500 жена, мушкараца и дјеце је заробљено у два босанска града на граници са Хрватском, Бихаћу и Великој Кладуши, живе у некадашњим творницама без услова за основне потребе.

Босна и Херцеговина им не може пружити адекватну заштиту, импровизовани кампови су нехигијенски, нема топле воде, медицинске помоћи и довољно хране.

Једна мајка из Афганистана рекла је за Амнести Интеренешенал: “Немамо довољно хране да нахранимо цијелу породицу, посебно дјецу. Стално су гладни”.

Бирократске препреке, неадекватна правна помоћ и ограничени административни капацитети значе да је мало вјероватно да ће потенцијалним потражитељима азила захтјеви бити процесуирани у Босни и Херцеговини. Већина их покушава наставити пут даље ка европским земљама, стоји у извјештају.

Ово путовање није нимало лагано. Након што су претходно ушли у ЕУ кроз Грчку и Бугарску и након што су изневјерени од стране азилантског система у тим земљама, излазе из ЕУ и настављају пут кроз Балкан. Како би стигли до Словеније или Италије гдје почиње безвизни Шенген систем, морају проћи кроз густе шуме Хрватске, брзе ријеке и у неким мјестима, кроз активна минска поља.

У првих десет мјесеци 2018. године, најмање 12 људи се утопило у некој од земаља Западног Балкана, већином покушавајући прећи границу из Хрватске ка Словенији. На десетине људи умрло је на друге начине покушавајући прећи неку од граница.

Једна млада жена из Афганистана рекла је за Амнести Интерешенал да је, након што су видјели медвједа у шуми у Хрватској, жена која је путовала с њом доживјела спонтани побачај. “Толико се препала да је родила мртворођенче. Била је у шестом мјесецу трудноће”.

Они који се усуде на ово путовање често су изложени намјерним одбацивањима и колективним протјеривањима, често праћеним насиљем и застрашивањем на граници између Хрватске и Босне и Херцеговине, а све без да је њихов захтијев за азилом уопће разматран.

Готово сви који се налазе у камповима у Бихаћу и Великој Кладуши су враћени у БиХ из Хрватске и Словеније и готово једна трећина интервјуисаних за Амнестy извјештај је доживјела неки облик насиља од стране хрватске полиције.

Многи су описивали како су их ударали, како су им уништавали документе и крали ствари које су имали што дјелује као да је намјерна и систематска политика хрватских власти осмишљена како би одвратила будуће покушаје уласка у земљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.