Заштита имовине и права српског народа поново у фокусу Српске и Србије: На огњиштима остали само димњаци
БАЊАЛУКА - У ФБиХ, од Дејтона до данас, упорно игноришу обавезу која проистиче из тог споразума, а односи се на накнаду штете по основу порушених кућа и то само када су у питању Срби, међу којима њих минимално 100.000 има право на ту помоћ, тврди за “Глас Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
О тим и другим проблемима са којима се свакодневно сусрећу повратници из реда српског народа у ФБиХ, те они који желе да заштите своју имовину и уживају права загарантована Уставом биће расправљано данас у Народној скупштини РС, гдје очекују долазак и првог човјека Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арноа Гујона. Управо би, према плану, он требало да говори о положају Срба у ФБиХ, док ће Радановић направити пресјек о томе колико се крше права на заступљеност у органима јавне управе у ФБиХ.
Српска заједница је, нагласио је, у веома лошем положају од Дејтона па све до данас.
- Право на запослење се не поштује, а проблема је превише када је ријеч о реконструкцији објеката, кућа, иако је Анексом седам Дејтона предвиђено да имају право на одређену накнаду док не добију нови објекат. Потпуно су срушена 163 насеља у ФБиХ, само димњаци вире, а људи не добију никакву надокнаду, иако је надокнада штете дужност - поручио је Радановић.
Према процјенама, право на надокнаду штете има минимално 100.000 Срба, а још ништа није дефинисано јер ФБиХ опструише ту врсту помоћи.
- Из тог дијела БиХ само долазе приче како треба обновити сваку имовину, а темељно само обнављају имовину Бошњака. Има институција, фондова и комисија који не функционишу, доста тога је могуће покренути, али нема воље у ФБиХ. Бјеже од тога и само причају приче - истакао је Радановић.
С обзиром на то да у Бањалуку треба да стигне и Гујон из Србије, истиче да ће на данашњем састанку покушати да договоре будуће заједничке кораке, те усагласе и локације гдје је најугроженија српска популација и гдје мора бити заштићена српска имовина како је не би купили Бошњаци и Хрвати.
- То морамо заједно урадити. Српска, Србија и удружења која се баве овим - закључио је Радановић.
Домаћин састанка би требало да буде потпредсједник Народне скупштине Денис Шулић, а најављен је долазак представника организација и установа Српске, Србије, те Дрвара, Босанског Грахова, Гламоча, Босанског Петровца, Оџака, Мостара, као и српских делегата у Дому народа Парламента ФБиХ.
Одборник у Оџаку Дамир Иветић, који је и предсједник удружења у чијем је фокусу положај српског народа у Посавском кантону, за “Глас” је истакао да су заједничким притисцима натјерали кантоналну владу да измијени Устав након 18 година и да тако коначно и српски народ постане конститутиван и равноправан са друга два.
- То је само почетак исправљања неправде према Србима у ФБиХ - закључио је Иветић.
Кампања
Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба, због чега је крајем љета прошле године почела кампања Српске и Србије ради заштите права српског народа усљед хармонизације земљишно-књижних листова у том дијелу БиХ и непостојања праксе слања позива сваком уписаном власнику, већ само објавом броја парцеле у службеним гласницима. Велики проблем је, указују упућени, то што бројни Срби нису спровели оставинске расправе, које сада интензивније покрећу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
