Шест мјесеци од избијања рата Украјина и Русија у пат позицији

Вељко Зељковић
Шест мјесеци од избијања рата Украјина и Русија у пат позицији

БАЊАЛУКА - Америка је, како ствари тренутно стоје на терену, успешно спровела операцију хибридног рата против Русије под кодним именом “До последњег Украјинца”, јер су рат у Украјини успели да одрже у “животу” пуних шест месеци, Русију подвргну невиђеним санкцијама, а економске темеље Европе уздрмају до границе пуцања.

Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар Срђа Трифковић коментаришући стање у Украјини шест мјесеци од избијања рата. Он оцјењује да је Америка овај сукоб успјешно искористила да једним ударцем “убије три муве”.

Како је истакао, протекло вријеме, међутим, показало је и да се сама Русија није најбоље снашла, јер је у ходу мијењала своје циљеве и стратешке правце дјеловања.  

- Мењали су се задаци, од разоружавања Украјине, преко денацификације, до заокруживања Луганске и Доњецке области. Читав рат је вођен на један чудан начин. Неко ће рећи, па НАТО је наоружао Украјину. Истина, али Руси су морали рачунати на тако нешто. Стога читаву ову операцију видим као неуспешну, поготово јер је она допринела и сазревању политичког украјинства. Направљен је један готово трајни јаз између два уистину братска и блиска народа. После овог нема ништа од онога што је Александар Дугин називао руским светом - сматра Трифковић.

Како је истакао, да је Русија извела војну акцију “како треба”, односно да је  завршена за 30 или 60 дана, данас би била “друга пјесма”.

Оно што је још обиљежило овај период, према мишљењу Трифковића, јесте то што се показало да је Европа потпуно подлегла под утицај америчког диктата и то на један изненађујуће брз и, како га је назвао, “бескичмењачки начин”. 

- Европа је показала да је спремна да науди себи како би се додворила својим трансатлантским господарима. Деценије прича о европској независној одбрамбеној и независној политици пале су у воду. Сада имамо “Океанију”, коју чине северноамерички хегемон и европски сателити, који су при том сателити у далеко грубљем и буквалнијем смислу него што су то биле некадашње источноевропске земље у време Совјетског Савеза. САД данас своје европске сателите држе у стању потпуне зависности и послушности ненасилним средствима, што смо могли видети и на самиту НАТО-а у Мадриду - каже Трифковић. 

И као трећу ствар, врло битну, а која је продукт свега што се тренутно дешава у свијету, Трифковић издваја - потпуну деиндустријализацију Њемачке, али и Италије.

- Америка је користећи рат у Украјини успела уздрмати темеље најјачих европских привреда. И то врло успешно спроводе у дело. Због свега наведеног, хегемонисти у Вашингтону данас задовољно трљају руке, баш као и у Пекингу. Кина је највише профитирала од овог сукоба истока и запада - наводи Трифковић.

Оно што га посебно забрињава јесте чињеница да се ствара један једноумни медијски систем контроле, о којем су Гебелс и Стаљин могли само сањати.   

- Значи, све ово је једна суморна слика. Бојим се да ће овај рат потрајати и представљаће тежак терет за Русију. Једини начин је, бар како ја то видим, да Кремљ одустане од термина специјалне војне операције. Оне се воде седмицу или две, не месецима. Овако, како ствари стоје, Русија ризикује да од Украјине направи своју велику рак-рану, због које би могла постати сила другог реда - каже Трифковић.

Бивши српски дипломата Драган Бисенић сматра да би исход овог сукоба могао бити - пат позиција, односно нови замрзнут конфликт на истоку Европе, али и да је овим ратом изгубљен велики потенцијал европског уједињења, па и саме европске цивилизације.

За разлику од Трифковића, он сматра да је Русија ипак успјела да оствари један од основних циљева - да спријечи улазак Украјине у НАТО. Мишљења је и да глобални поредак креће у правцу стварања два огромна конгломерата супротстављена једна другом. Један се формира око осовине Русија - Кина, други око САД и западноевропских држава.

- Овакав раскол има историјске димензије једнаке хришћанском расколу. Такав свет још нико није имао прилике да види. То је свет “без Русије”, како га је називао Јевгениј Примаков. ЕУ је против Русије подигла шест пакета санкција, разматра се и седми. Свеукупно, против Русије је употребљено више од 6.000 санкција, што је пример без преседана у свету. Очекивање да би Русија могла да се врати у западни систем после ових санкција сасвим је илузорно. И мислим да питање свих питања није да ли ће Русија да војно порази Украјину, него колико ће овај сукоб да измени односе у свету? Овим ратом изгубљен је велики потенцијал европског уједињења, па и саме европске цивилизације - каже Бисенић.

Према мишљењу Бисенића, било какву одлуку о примирју, а још више о мирном рјешењу овог рата, треба да донесе Кијев.

- Међутим, иако победа Украјине изгледа све мање реална, Запад и даље не размишља о предлогу који подразумева постизање макар привременог компромиса, не само између Москве и Кијева, него и између Русије и Запада. Све док подршка САД ратним напорима у Украјини остаје нетакнута, мало је вероватно да ће Берлин или Париз јавно бити у супротности са ставом најратоборнијих земаља чланица блока из централне и источне Европе. То значи да до дипломатског решења неће доћи до краја ове, па чак ни наредне године - упозорава Бисенић.

Како каже, до сада није било ниједног договореног прекида ватре, нити постоји било какав дипломатски процес који би понудио рјешење. Али, ако се гледају историјски примјери, истиче, све се креће, рекло би се, ка неком завршетку у духу Корејског рата.

- То значи да ће доћи до примирја, појавиће се милитаризована зона између страна, непријатељство ће се наставити. Мировни споразум нико неће потписати. Узајамни очај ће натерати обе стране да прекину борбу дуж одређене демилитаризоване зоне. Али, такав резултат неће бити прихватљив за Украјину, као што се показало за Јужну Кореју. То ће бити нови замрзнути конфликт на истоку Европе - закључио је Бисенић.

НАТО не жели крај

Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу изјавио је јуче да међу државама Запада и НАТО-а постоје оне које не желе да се сукоб у Украјини заврши. Чавушоглу је рекао да не жели да каже које су то земље, али да то добро зна генерални секретар УН.

Западни Балкан

Према ријечима Срђе Трифковића, дешавања око Украјине и све затегнутији односи између Москве и Вашингтона преламају се и на просторе западног Балкана, јер у Бијелој кући влада мишљење да би Русима и на Балкану требало показати ко је главни газда.

- Не би ме чудило да спроведу и неку показну вјежбу како би послали поруку Москви и ставили до знања да су ово простори под њиховом “контролом” - каже Трифковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана