Радовану Караџићу 40 година затвора

Пресуду Караџићу изриче Судско вијеће којим председава Огон Квон из Јужне Кореје.

Караџић сноси кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно пресељење

У закључку везано за општине, оптужени сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно пресељење, закључило је Вијеће.

"Караџић је знао за злочине против несрба, није подузимао ништа да их спречи, а међународној заједници давао је лажне информације."

Вијеће је констатовало да су стварањем паралелних политичких и државних структура босанских Срба, протеривања несрба била пажљиво координирана и да су руководство и оптужени њима управљали, сматра Вијеће Хашког суда.

"Вијеће констатује да је оптужени могао предвидети прогон, убиства несрба."

Нема доказа за геноцидну намеру у 7 општина

Нема довољно доказа да је почињен геноцид у општинама Братунац, Прејдор, Власеница, Зворник, Сански мост, Фоча и Кључ.

- Вијеће се није уверило да је у тим општинама постојала геноцидна намјера код оптуженог за уништење бошњачких Хрвата и Муслимана.

Како су навели, постојала је намјера да се делимично униште групе Муслимана и Хрвата, али нема довољно доказа из којих се може закљутити да је у тим општинама почињен геноцид.

У БиХ се дешавало систематско протјеривање

"Чак 499 дана је Вијеће саслушавало 434 свједока, поред тога Веће је примило доказе 152 свједока у писаном облику, 11.469 писаних доказа на више од 48.000 страница", рекао је судија Огон Квон који пресједава судским већем

"Вијеће закључује да је огорман број Муслимана и Хрвата присилно расељен из својих домова у друге дијелове БиХ. Веће констатује да су жртве биле присиљене да оду јер су српске снагре заузеле градове. Друге жртве су прво ухапшене, а затим затворене и транспортоване ван општина. Босански муслимани и хрвати уклањани су с положаја", рекао је Огон Квон.

****

Караџић, који је био и лидер Српске демократске странке, оптужен је у двије тачке за геноцид у Сребреници и још седам општина, током рата у БиХ 1992-95.

У преосталих девет тачака, оптужница га терети за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дјела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање медјународних талаца. Та кривична дјела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.

Оптужбе против Караџића усредсређене су на прогон Муслимана и Хрвата широм у БиХ 1992-95, који је у седам општина имао размјере геноцида; кампању артиљеријских и снајперских напада у циљу терорисања становништва Сарајева током рата у БиХ; узимање особља Унпрофора за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

У завршним ријечима, у октобру 2014, тужиоци су затражили да судије Караџића прогласе кривим по свим тачкама оптужнице и осуде на доживотни затвор.

Караџић, који се бранио сам, затражио је да буде ослобођен, тврдећи да тужиоци нису доказали његову кривицу током суђења.

С командантом Војске РС Ратком Младићем, Караџић је у оптужници означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија широм БиХ које су српски лидери прогласили својим.

Поред геноцида над Муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Брчко, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Вишеград, Власеница и Зворник.

Процес Караџићу почео је у Хагу октобра 2009, али је тужилаштво првог свједока пред судије извело тек средином априла 2010.

На крају доказног поступка, у јуну 2012, тужиоци су тврдили да су изнијели "обиље доказа" о Караџићевој кривици за геноцид и прогон несрба.

У Караџићеву одбрану, исказе је дало 248 свједока. На позив расправног вијећа, свједочио је један свједок. У спис је, током суђења, уведено 11.000 доказних предмета, а записник има 48.000 страница.

Прву оптужницу против Караџића за геноцид у Сребреници, Трибунал је подигао крајем јула 1995. Караџић је, међутим, остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије.

У Хаг је изручен 30. јула те године, а у првом појављивању пред судијом Трибунала одбио је да се изјасни о кривици. По правилима суда, у спис је било уведено да се Караџић изјаснио да није крив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.