Небензја: Над Балканом се надвија опасност од новог сукоба

На констатацију да Русија улаже напоре да на дневни ред СБ УН стави питање 25. годишњице агресије НАТО-а на Југославију, али се неке друге сталне чланице Савјета, посебно Француска, противе под изговором да је то “ствар историје”, док западне земље промовишу нацрт Резолуције Генералне скупштине УН о правно непостојећем геноциду у Сребреници иако је прошло 29 година и на питање да то прокоментарише, Небензја у интервјуу за „Политику“ наводи да западне делегације отворено покушавају да искористе свјетску организацију у својим интересима и да то и не крију.

-Примјери које сте навели, да је Француска, уз подршку других западних чланица СБ, ометала сједнице Савета поводом 25. годишњице агресије НАТО-а на Југославију, као и промовисање нацрта резолуције Генералне скупштине УН о „геноциду“ у Сребреници, директно то доказује. Када је нашим опонентима незгодно да се сјећају својих прошлих „гријехова“, кажу да су догађаји из 1999. ствар историје. То је потпуно апсурдно - навео је Небензја.

Он је указао и да је Косово на дневном реду СБ УН, те да Савјет активно разматра ту тему, и то све чешће у вези са деградацијом ситуације на терену.

-Западне делегације се праве да је алармантна ситуација у покрајини, коју данас видимо, настала сама од себе, а за све криве српско руководство. Док је нелегитимна агресија НАТО-а на Југославију била окидач за деструктивне тенденције на Балкану, чије последице озбиљно погађају становништво региона. Сматрамо моралном дужношћу да обезбедимо да ова тема остане у фокусу пажње међународне заједнице, ма колико Запад покушавао да је „потопи“ - рекао је Небензја.

Навео је и да је питање расправе СБ УН о 25. годишњици агресије НАТО-а на Југославију за Русију није затворено. Небензја је рекао да је лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о “геноциду” у Сребреници још један примјер покушаја Запада да искористи „нелаку прошлост и осјећање босанских муслимана и кроз то да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале“.

-То питање Запад не сматра да је „ствар историје“ и активно га промовише. Разумијемо сложеност периода грађанског сукоба у БиХ, због чега ту иницијативу сматрамо деструктивном, способном да изазове експлозију на Балкану. Радимо са осталим делегацијама како бисмо им објаснили ситуацију и пренијели нашу забринутост - рекао је он.

На питање како оцјењује чињеницу да је Њемачка, једна од земаља Осовине, која је током Другог свјетског рата починила најтеже злочине у људској историји, укључујући геноцид над Словенима, Јеврејима и Ромима, коспонзор документа о “геноциду” који су наводно починили Срби у Сребреници, Небензја наводи да је та земља историјски покушавала да игра посебну улогу на Балкану.

-Примјер за то је дјелатност незаконитог “високог представника” у БиХ Нијемца Кристијана Шмита. Умногоме спроводи њемачке интересе у земљи. Коспонзорисање нацрта резолуције о “геноциду” у Сребреници, као и активна улога Берлина у његовом промовисању, указује на намјеру Немачке да се учврсти у Европи као самостални центар моћи. Стога је одлучила да игра на „балканску карту“. Примјер Њемачке нам показује да се, када је ријеч о користољубивим интересима, могу примјењивати било које методе - оцијенио је Небензја.

На питање зашто се споразуми које је подржао Савјет безбједности УН у великом броју случајева не спроводе, као што су Дејтонски споразум из 1995, Мински споразуми из 2015, нормализација односа Београда и Приштине која је безуспјешно пренијета у Брисел, Небензја наводи да је након завршетка хладног рата, америчка доминација на свјетској сцени на извесно вријеме дала САД лажни осјећај да је све дозвољено и, као резултат, Вашингтон је изгубио поштовање према међународном праву.

-Зато што је међународно право, једноставно, почело да спречава САД да остварује своје геостратешке интересе. Отуд потиче и лукави концепт поретка заснованог на правилима. То значи да, ако је међународно право погодно за САД и друге западне земље, оне ће се радо побринути да се оно поштује. У супротном, покушавају да га сведу на нулу, измишљајући свакакве изговоре и своја правила која представљају као универзална - рекао је Небензја.

Додао је да се то врло добро види на примјеру Резолуције 1244 СБ УН о Косову.

-Вашингтон отворено каже да је резолуција застарела и крши је на сваки могући начин. Најочигледнији су признање независности Косова и наоружавање покрајине. У случају БиХ наши западни опоненти се не понашају ништа мање бахато. Након што СБ УН није подржао руско-кинески нацрт резолуције о именовању Кристијана Шмита на мјесто високог представника у БиХ у јулу 2021. године, у којем су била предвиђена временска и функционална ограничења његовог мандата, западне земље су изјавиле да, испоставило се, резолуција СБ није уопште обавезна- рекао је Небензја.

Додаје да из тога произилази да није битно што се на релевантне резолуције СБ УН позива у Дејтонском мировном споразуму, а сви претходни кандидати за мјесто високог представника су били одобрени у Савету.

-Русија принципијелно заговара идеју поштовања међународног права, не селективно, већ у цјелини. То није мени у ресторану, са којег можете бирати јела која волите. Ако је држава чланица међународних организација и потписница одговарајућих споразума, у обавези је да их спроводи. Нема друге опције - навео је он.

На питање да ли свијет УН могу довести до мира и каква је улога Русије и САД у том процесу, а које мјесто заузимају Србија и Балкан, Небензја каже да су УН створене управо да би спријечиле такве монструозне потресе које је човјечанство доживјело у 20. вијеку.

-Данас се над Балканом надвија опасност од новог сукоба који провоцирају западне земље. Догађаји су почели оркестрираним распадом СФРЈ, настављени инвазијом НАТО-а на Југославију 1999. Данас исте чланице алијансе, с једне стране, активно подржавају приштински “режим”, с друге стране лицемјерно изјављују да се присуство УН (УНМИК) треба што прије смањити, јер наводно не одговара савременим реалностима, као и Резолуција Савјета безбједности УН 1244 - истакао је он.

Навео је да Русија и САД имају огромну одговорност за одржавање међународног мира и безбједности.

-Управо су наше државе, као оснивачи УН, сталне чланице СБ УН, власници највећих арсенала нуклеарног наоружања на планети, својеврсни стубови у одржавању стабилности широм свијета. Али у стварности видимо да САД имају користи од нестабилности, а не од стабилности. Балкански регион заузима посебно мјесто. Историјски гледано, Русија и Србија су увијек биле блиске, братске земље, тежиле су једна другој. Док су западне земље историјски биле љубоморне на то, укључујући САД у садашњој фази свјетске историје - навео је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.