Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа, за Глас Српске: Бјесни национализам и величање рата у Хрватској

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" поводом 20 година од акције "Олуја" предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац.

- "Олуја" се није смјела догодити. Најодговорнији су они који су оружјем и политиком запечатили судбину крајишког народа - казао је Пуповац.

* ГЛАС: Како гледате на никад наелектрисанију и негативнију атмосферу према Србима у Хрватској, славље и војну параду, док с друге стране изостаје пијетет према невино страдалим Србима у акцији "Олуја"?

ПУПОВАЦ: Како вријеме пролази, након ослобађајућих пресуда хрватским генералима у Хагу и зато што ЕУ не посвећује пажњу својим вриједностима, у Хрватској се раширила атмосфера национализма, милитаризације друштва и величања рата. Обзир према историјском страдању Срба, злочинима које су починили припадници хрватске војске и полиције и годинама спречавања повратка људи њиховим кућама не постоји. Данас се много више енергије троши на подгријавање негативне атмосфере према Србима, него на остваривање њихових загарантованих права. Све то онемогућава да већина људи у Хрватској буде свјесна шта се догодило у "Олуји". Немају прилику да у медијима чују и да се суоче с тим колика је била размјера страдања њихових комшија који су вијековима живјели у Хрватској.

* ГЛАС: Евидентна је неспремност власти Хрватске да признају да је у "Олуји" било злочина. Вјерујете ли да ће се то икада или бар у скоријој будућности промијенити?

ПУПОВАЦ: Говорило се о појединачним злочинима и тамним странама "Олује", али истинског и правог суочавања с тим што се заиста догодило и са политиком која је довела до тога у Хрватској није било. С друге стране, јављају се гласови и оживљава цивилна сцена која жели о томе да говори и која заједно с нама, са пуном моралном одговорношћу и свијешћу, говори шта све то значи за хрватско-српске односе и за Хрватску. Чинимо све да то дође до свијести већине и наставићемо тако да радимо.

* ГЛАС: Како 20 година послије гледате на "Олују"?

ПУПОВАЦ: "Олуја" се није смјела догодити и многи су са хрватске, српске и стране међународне заједнице одговорни зато што је до ње дошло. Најодговорнији су они који су оружјем и политиком запечатили судбину крајишког народа, којем је требало дати могућност да бира да ли ће остати или отићи. Нису имали право избора, као што ни данас немају могућност да бирају да ли хоће да се врате или не.

* ГЛАС: Како коментаришете својеврсну туђманизацију Хрватске 20 година након рата?

ПУПОВАЦ: Постављање споменика Фрањи Туђману, отварање музеја и подизање цркве у Книну су показатељи да се у том граду ради као да у њему нема Срба, као да нису важан дио друштва, града и његове историје. То је оно што представља озбиљан проблем, не само за Србе, него и за Хрватску.

* ГЛАС: Координација српских удружења породица несталих је упозорила да Хрватска није у стању да ексхумира више од 150 српских цивила убијених у "Олуји"?

ПУПОВАЦ: То је у рукама државних политика и комисија у Загребу и Београду. Ту се, нажалост, недовољно чини. Хрватска споро спроводи ексхумације, још спорије идентификације, а најтеже обиљежавање мјеста страдања и поштивање жртава. У посљедње вријеме је обновљен и тренд негирања страдања у Другом свјетском рату и ометања комеморација жртвама које су страдале у том рату.

* ГЛАС: Колико данас има Срба у Хрватској и какав је њихов положај?

ПУПОВАЦ: У Хрватској има око 250.000 Срба, а на попису се нешто мање од 200.000 декларисало као припадници српског народа. Положај Срба је до уласка Хрватске у ЕУ напредовао и њихова права су се остваривала. Очекивали смо да ће то бити настављено уласком у ЕУ, али догодило се супротно. Хрватска је постала члан ЕУ и почела да се понаша неевропски. Почела се враћати антимањинским и антисрпским политикама и у таквим околностима је теже остварити права Срба и борити се за њих. Теже се сада борити за повратак оних који су избјегли и за оне који желе да остваре право на имовину, пензије и на држављанство.

* ГЛАС: Како би званични Брисел требало да се понаша с обзиром на то да су се права Срба погоршала од када је Хрватска ушла у ЕУ?

ПУПОВАЦ: Нема сумње да са Бриселом треба више комуницирати о положају Срба и о стању у Хрватској. Радимо са другим представницима мањина на томе да европске институције коначно почну посвећивати пажњу ономе што су њихове и обавезе 27 чланица ЕУ и Европског парламента. Писао сам Мартину Шулцу и писаћу му поново, а на јесен планирамо отварање канцеларије Српског народног вијећа у Бриселу, путем које ћемо моћи да упознајемо бриселску администрацију и парламентарце о томе какво је стање у остваривању права мањина, а посебно права Срба у Хрватској.

Дан сјећања

* ГЛАС: Како коментаришете да РС и Србија први пут заједно обиљежавају Дан сјећања на страдање и прогон Срба?

ПУПОВАЦ: Србија и РС су дуго година мало пажње придавале страдању Срба, сада се то обиљежава на државном нивоу и нема сумње да су то избјеглице заслужиле. Међутим, ако се настави са праксом да Србија жали, а Хрватска слави, то ће само продубити ионако дубок јаз између држава. Ако политика сјећања буде ишла у потпуно супротним правцима и у правцу сукобљавања, како то изгледа ових дана, то може само погоршати односе у региону. Надам се да ће и Београду и Загребу постати јасно да нема друге него да се суоче с оним што се догодило и да мијењају однос према томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.