Дан бранилаца Добоја: Чувати сјећање и истину

Учесници овог догађаја подсјетили су да је на данашњи дан 1992. из Липца кренула организована одбрана града којим је осујећен циљ зеничког и тузланског корпуса такозване Армије БиХ да удруженим снагама освоје Добој.

Намјера им је била да окупирају Добој, након што су претходно то учиниле са Бродом, Оџаком и Дервентом, а циљ им је био да се споји Тузла са Зеницом.

Некадашњи командир Прве чете Озренске бригаде Војске Републике Српске (ВРС) Раденко Николић рекао је да су прије 32 године ефикасном акцијом, без цивилних жртава, браниоци онемогућили страдање Срба у Добоју, као што се то претходно догодило српском народу у Лијешњу, Сијековцу, Броду, Дервенти, Рабићу, Ритешићу и Јоховцу.

Николић је рекао да као живи учесници имају пуно право, али и моралну обавезу да причају онако како је било, те истакао како нема потребе за неком ревизијом.

Некадашњи командант Друге оклопне бригаде Војске Републике Српске Мико Шкорић истакао је да се одлука Кризног штаба тог 2. маја показала оправдана након убистава Срба у Сијековцу, те непоштовања споразума према ЈНА као регуларне војне формације у гарнизонима у Тузли и Сарајеву, који су завршили масакром над њеним припадницима, већином Србима.

Он је указао на чињеницу да су непријатељске војне формације ХВО-а и такозвана Армија БиХ настале годину дана раније него што је формирана Војска Републике Српске, те да су се Срби, у том међупериоду, као гаранцију по своју безбједност уздали у ЈНА, која је 20. маја изненада донијела одлуку да напусти ово подручје.

Шкорић је истакао да су такозвана Армија БиХ и ХВО више пута покушавале да угрозе одбрану Добоја, подсјетивши на битке за Петровдан 12. јула 1992, те 1995, падом Западне Крајине када је услиједила посљедња офанзива Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ која је 24. септембра заустављена.

Он је рекао да је у тим борбама збрисана непријатељска ударна песница батаљон “Ел муџахедин”, познат по злу и свирепости према заробљеним Србима.

Некадашњи замјеник Центра јавне безбједности Добој Ненад Гојковић подсјетио је да су прије маја 1992. године дијелови града, попут чаршије, већ били блокирани и са постављеним барикадама од муслиманско-хрватских јединица код Јоховаца и у Малој Бријесници, чиме је онемогућена комуникација према Модричи и Тузли.

Он је рекао да је град са тактичке стране био блокиран од непријатеља, а његовом деблокадом створени су предуслови да се из насеља Кладари изврши пробој према Сави, а од Модриче према Шамцу и Бијељини, те да се у акцији “Коридор живота” спаси српски народ од страдања.

Замјеник градоначелника Добоја Славко Ковачевић истакао је да је добро што Удружење “Браниоци Добоја 2. мај 1992” чува од заборава сјећање на историјски период, који је од значаја за овај град, захваљујући којем је Добој данас безбједно и отворено мјесто за живот за све његове грађане.

Овај град је у периоду од 1992. до 1995. године био оаза спаса за око 50.000 Срба етнички прогнаних са подручја Зенице, Тузле, Грачанице, Маглаја, Завидовића, Брода, Дервенте и других локалних заједница.

Данашњој манифестацији присуствовао је посланик у Народној скупштини Републике Српске Данијел Јошић, те замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић.

Скупштина града Добоја донијела је одлуку да 2. мај буде проглашен за датум од значаја за ову локалну заједницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.