Криза у НАТО-у без рефлексија на БиХ
Бањалука, Београд - Пољуљани односи између чланица НАТО-а, на шта је указао и француски предсједник Емануел Макрон рекавши да је ријеч о организацији која је на самрти, ипак се неће битније одразити на БиХ, оцјењују саговорници “Гласа Српске”.
- Оно што имамо је некоординисани агресивни поступак једне од чланица - Турске у области гдје су наши интереси у питању - нагласио је Макрон који је упозорио остале европске чланице НАТО-а да се више не могу ослонити на Америку да ће бранити савезнике.
Професор Факултета политичких наука у Бањалуци и стручњак за међународне односе Милош Шолаја сматра да је отворена супротстављена линија између САД и Турске. Ипак, како напомиње, чињеница је да ово није прва криза у историји Алијансе.
- Велико је питање да ли ће западни савезници након упозорења Макрона, који долази из једне веома важне земље, успјети поново сјести да виде шта су темељни односи и како ће се даље развијати - наводи Шолаја који сматра да се ништа епохално неће мијењати до америчких избора.
Оцијенио је да се, ипак, овакво стање у НАТО-у неће значајно одразити на БиХ.
- Остаће и даље тај службени дио који се бави питањем чланства у НАТО-у. Неће бити посебних промјена код нас и постоји једино могућност да се Алијанса разиђе, али без обзира на ниво различитих размишљања, не вјерујем да би се то ускоро могло десити - закључио је Шолаја.
Војно-политички аналитичар из Београда Александар Радић каже за “Глас Српске” да је проблем што смо ми мали играчи, па су сви глобални токови једно, а рефлексија на нас нешто сасвим друго.
- Реч је о односу између великих сила. Америчка самодовољност је еволуирала са председником Доналдом Трампом и администрацијом, тако да постоји веома тврд став према европским савезницима који су, с друге стране, остали у раскораку. Прво између себе, јер свако води своју националну политику па НАТО и нема јединствен мозак, због чега је мало необично када неко каже да је у стању мождане смрти нешто што нема адекватан механизам. То је 29 самосталних чланица - поручује Радић.
Присутна је, како каже, велика разлика између оних којих су на страни Руске Федерације и који се прибојавају руског утицаја из традиционалних разлога и великих европских сила које калкулишу са природном геостратешком оријентацијом према Русији.
- Чињеница је да ниједна европска земља великог формата тренутно нема способност да чак ниједан батаљон изведе на терен без подршке Америке. То значи да је овде много речи, али сви заправо много зависе од америчке војне машинерије и подршке - сматра Радић и додаје да су овакве и сличне изјаве у већини случајева јачање ега, а реалне посљедице су веома танке.
Макрон је, како каже Радић, велика присталица стварања европских снага.
- Није лако предвидети како ће се тај тренд у даљем периоду развијати и да ли ће или неће бити повољан за нас - закључио је Радић.
Наводи да је присуство НАТО снага и њихов утицај у БиХ, као и на Косову и Метохији реалност и да се на дуже стазе ту ништа много неће промијенити.
- Њихово преиспитивање и њихови односи неће имати већег утицаја код нас - додао је Радић.
Удар Турске
Милош Шолаја сматра да то што се дешава са Турском у оквиру НАТО-а представља ударац у његове темељне вриједности.
- Једноставно више не размишљају исто, због чега је могућ и сукоб између чланица. У томе је Турска учествовала већ више пута, али су из Брисела стизале разне интервенције да се смири у конфликтима са Грчком како не би избио отворени сукоб - објаснио је Шолаја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
