Дипломатске депеше разоткриле Марфиja: Већ двије деценије ровари по БиХ

Види се то, између осталог и из дипломатских депеша америчке амбасаде у БиХ које су објављене на страницама “Викиликса”, које је као службеник 2007. године слао Мајкл Марфи у Вашингтон, реферишући своје политичке послодавце о стању у БиХ. У овим документима истакнуто је како је Селмо Цикотић “амерички пријатељ, вриједан савезник и врло важан фактор на НАТО путу БиХ, али и у реформи одбране” те да би стога “било штета да га САД изгубе у судским споровима који би могли бити покренути против њега због ратних злочина над Хрватима на просторима Бугојна”.

Ова забринутост је исказана иако у њима стоји како је службеницама америчке амбасаде, а у контактима са људима из Тужилаштва БиХ, саопштено како и поред тога што Хашки суд није процесуирао Цикотића, не значи да против њега и нема инкриминишућих доказа који би могли довести на оптуженичку клупу.

Из ових депеша се може видјети да се Марфи код тужиоца “пријатељски распитивао” о судбини ове оптужнице, а посебно због тога што су представници америчке амбасаде били забринути да би њоме могао бити обухваћен и сам Цикотић који је у спорном периоду био командант Оперативне групе Запад Трећег корпуса такозване Армије БиХ.

- Ако би Цикотић био оптужен за ратни злочин или приморан да поднесе оставку, то би представљало велики неуспјех за нас - упозорава се у једној од ових депеша, а у чијем заглављу се налази Марфијево име.

На крају се и констатује да је “Цикотић једна од свијетлих тачака у иначе суморном политичком животу БиХ”. Иначе у то вријеме, те 2007. године, Цикотић је био министар одбране, све до 2012, након чега је био награђен на годину дана мјестом декана на престижном Америчком универзитету у БиХ.

Нажалост и након именовања на мјесто амбасадора Марфи је наставио са мијешањем у унутрашње ствари БиХ и то на најдиректнији начин. Тако је прије пар мјесеци на адресе званичника у ФБиХ упутио оштро упозорење, таргетирајући хрватске политичаре, посебно оне из ХДЗ-а да се што прије и без икаквог одгађања почне са реализацијом пројекта градње “Јужне интерконекције”, крака гасовода којим би БиХ била спојена са “Јадранско-јонским”. Он је при том запријетио да ће употријебити “алате против свих оних који опструишу реализацију овог пројекта”.

Марфи се иначе жури да прије америчких избора заврши овај посао, да би се обезбиједило да БиХ добије спону са гасним терминалом на Крку, гдје се у великим количинама допрема амерички ЛНГ гас.

Многи су у претходном периоду, а о чему је “Глас Српске” већ писао, упозоравали како се и иза настојања Кристијана Шмита, али и Марфија, да у БиХ буде донесен закон у државној имовини, крије намјера западних земаља да лакше дођу до вриједних природних ресурса, а што би им омогућила бошњачка политичка компонента, која има одређене дугове због политичке подршке и заштите коју су уживали до сада.

Да све иде у том правцу говори и недавни примјер Вареша, гдје је једна од британских компанија добила концесију за експлоатацију вриједних руда цинка, олова, бакра и злата, и то мимо свих законских процедура и знања Владе ФБиХ. Да Марфи неће стати на овоме показују и његове посљедње поруке - “како се варају они који сумњају у трајну посвећеност САД бољем животу у БиХ”.

Прекрајање историје

Почетком прошле године, приликом једне од својих посјета дубровачком музеју у којем је изложена Повеља Кулина бана, амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи је поручио како је поносан на то што је имао прилику да у својим рукама држи овај историјски документ, наводећи како се ради о вриједној босанској (а не српској) културној баштини, која свједочи о, како је истакао, постојању БиХ вијековима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.