Данас је Ђурђевдан, једна од најчешћих слава код Срба, а ово су вјеровања и обичаји

Још средином 19. вијека записано је да Свети Георгије има веома специфичан и снажан култ код Срба као "ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, љекар болесних, борац против царева, побједник и великомученик". По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије. Овај празник, који се "наслонио" на претхришћанску митологију и старог српско божанство плодности Јарило, везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве.

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и љета. За њега се вежу бројни народни обичаји, који се поприлично разликују зависно од краја у коме се празник обиљежава. Оно што је јединствено је "Ђурђевдански уранак" - плетење вијенаца од биља, умивање биљем, купање на ријеци...

У многим крајевима обичај је и да увече уочи Ђурђевдана или на сам дан али прије зоре, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".

Такође, оплету се вјенчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, мљечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти вијенци стоје изнад врата читаву годину, до сљедећег Ђурђевдана. Многи праве крстове од љесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - "да би се сачували од града".

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно прољећно биље, а онда одмах спушта: дријен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса, па се то затим стави под ружу у башти да преноћи. Велику важност има и купање на реци, прије сунца (понекад се у ријеку бацају вијенци од разног цвијећа, или се сипа млијеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвијећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.

Народ на Ђурђевдан, рано прије зоре, одлази у природу заједнички на "Ђурђевдански уранак", на неко згодно мјесто у шуми које се изабере, на пропланку или поред ријеке. За ово се припреми јело и пиће, обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано мјесто и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Пјесма, игра и весеље трају често и до подне.

Пошто се овим празником испраћа зима и дочекује прољеће, а до тада није ваљало спавати под отвореним небом, овај празник је и "дан окупљања хајдука". Такозвани хајдучки састанак, када би почели да се окупљају одметници да би заподјенули борбу против Турака, или једноставно пљачкали имућне трговце и сељаке. На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим", и селеном "да им душа мирише као селен".

На Ђурђевдан не ваља спавати, "да не би бољела глава", а ако је неко спавао "онда на Марковдан да спава на том истом мјесту".

Ђурђевдан је најчешћа слава код Рома, а на тај дан јагњетина је обавезни дио празничне трпезе. Осим Ђурђевдана, овом светитељу православни хришћани чине помен и 16. новембра - на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном мјесту. На иконама за тај празник светац није на коњу већ стоји на земљи.

Магијски ритуали

Ђурђевдан је данас хришћанска светковина, али и даље је за овог свеца у неким крајевима снажно везан магијски ритуал. Постоји обичај да се тог дана жртвује јагње које се намјењује Светом Ђорђу. Крвљу која се том приликом прикупљала некада су се исцртавали крстићи на челу, образима, бради и грудима укућана, па су се потом спирали "неначетом" водом са извора. Вјеровало се да овај ритуал има невјероватну заштитну моћ и да цијеле године штити од враџбина и урока.

Ђурђевдан је некима "идеалан" за извођење ритуала којима се скидају чини, тјера црна магије и отклањају уроци набачени током претходних пет мјесеци. У ту сврху, казује Магијски календар за срећне дане", најчешће се изводи "ритуално умивање": око посуде у којој се фарбало прво ускршње јаје (црвено, наравно), обмотају се стручци кукуриека, омана и љошћана, а потом се у њу наспе вода и остави да преноћи на кућном прагу или поред неке биљке, пише Мондо,

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.