Kriza u NATO-u bez refleksija na BiH

Dragana Orlović
Kriza u NATO-u bez refleksija na BiH
Kriza u NATO-u bez refleksija na BiH

Banjaluka, Beograd - Poljuljani odnosi između članica NATO-a, na šta je ukazao i francuski predsjednik Emanuel Makron rekavši da je riječ o organizaciji koja je na samrti, ipak se neće bitnije odraziti na BiH, ocjenjuju sagovornici “Glasa Srpske”.

Makron je, naime, u intervjuu za britanski “Ekonomist” izjavio da je NATO trenutno u stanju “moždane smrti” te da nema nikakve koordinacije prilikom donošenja strateških odluka između SAD i ostalih saveznika u Alijansi.

- Ono što imamo je nekoordinisani agresivni postupak jedne od članica - Turske u oblasti gdje su naši interesi u pitanju - naglasio je Makron koji je upozorio ostale evropske članice NATO-a da se više ne mogu osloniti na Ameriku da će braniti saveznike.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i stručnjak za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da je otvorena suprotstavljena linija između SAD i Turske. Ipak, kako napominje, činjenica je da ovo nije prva kriza u istoriji Alijanse.

- Veliko je pitanje da li će zapadni saveznici nakon upozorenja Makrona, koji dolazi iz jedne veoma važne zemlje, uspjeti ponovo sjesti da vide šta su temeljni odnosi i kako će se dalje razvijati - navodi Šolaja koji smatra da se ništa epohalno neće mijenjati do američkih izbora.

Ocijenio je da se, ipak, ovakvo stanje u NATO-u neće značajno odraziti na BiH.

- Ostaće i dalje taj službeni dio koji se bavi pitanjem članstva u NATO-u. Neće biti posebnih promjena kod nas i postoji jedino mogućnost da se Alijansa raziđe, ali bez obzira na nivo različitih razmišljanja, ne vjerujem da bi se to uskoro moglo desiti - zaključio je Šolaja.

Vojno-politički analitičar iz Beograda Aleksandar Radić kaže za “Glas Srpske” da je problem što smo mi mali igrači, pa su svi globalni tokovi jedno, a refleksija na nas nešto sasvim drugo.

- Reč je o odnosu između velikih sila. Američka samodovoljnost je evoluirala sa predsednikom Donaldom Trampom i administracijom, tako da postoji veoma tvrd stav prema evropskim saveznicima koji su, s druge strane, ostali u raskoraku. Prvo između sebe, jer svako vodi svoju nacionalnu politiku pa NATO i nema jedinstven mozak, zbog čega je malo neobično kada neko kaže da je u stanju moždane smrti nešto što nema adekvatan mehanizam. To je 29 samostalnih članica - poručuje Radić.

Prisutna je, kako kaže, velika razlika između onih kojih su na strani Ruske Federacije i koji se pribojavaju ruskog uticaja iz tradicionalnih razloga i velikih evropskih sila koje kalkulišu sa prirodnom geostrateškom orijentacijom prema Rusiji.

- Činjenica je da nijedna evropska zemlja velikog formata trenutno nema sposobnost da čak nijedan bataljon izvede na teren bez podrške Amerike. To znači da je ovde mnogo reči, ali svi zapravo mnogo zavise od američke vojne mašinerije i podrške - smatra Radić i dodaje da su ovakve i slične izjave u većini slučajeva jačanje ega, a realne posljedice su veoma tanke.

Makron je, kako kaže Radić, velika pristalica stvaranja evropskih snaga.

- Nije lako predvideti kako će se taj trend u daljem periodu razvijati i da li će ili neće biti povoljan za nas - zaključio je Radić.

Navodi da je prisustvo NATO snaga i njihov uticaj u BiH, kao i na Kosovu i Metohiji realnost i da se na duže staze tu ništa mnogo neće promijeniti.

- Njihovo preispitivanje i njihovi odnosi neće imati većeg uticaja kod nas - dodao je Radić.

Udar Turske

Miloš Šolaja smatra da to što se dešava sa Turskom u okviru NATO-a predstavlja udarac u njegove temeljne vrijednosti.

- Jednostavno više ne razmišljaju isto, zbog čega je moguć i sukob između članica. U tome je Turska učestvovala već više puta, ali su iz Brisela stizale razne intervencije da se smiri u konfliktima sa Grčkom kako ne bi izbio otvoreni sukob - objasnio je Šolaja.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana