Колики је износ кредитних обавеза градова у Српској: Највише дужна Бањалука

У информацији о стању јавне задужености у БиХ на крају 2022. године, коју је објединило Министарство финансија и трезора БиХ, заједно са подацима из Српске и ФБиХ дат је и преглед обавеза које градови имају по основу унутрашњег дуга.

Када је ријеч о Српској, највеће обавезе по основу унутрашњег дуга има Бањалука, а од 56,14 милиона марака, колико је дуговала на крају прошле године, 43,20 милиона односи се на кредите код комерцијалних банака, а 12,93 милиона по основу издатих обвезница.

Највећи град у Српској прати Добој који је банкама на крају прошле године дуговао 46,04 милиона марака, док трећу позицију чврсто држи Бијељина чије обавезе по истом основу износе 27,38 милиона марака.

Након Бијељине слиједе Градишка и Приједор који су банкама дужни 23,14 милиона, односно 20 милиона марака.

Зворнику је припало шесто мјесто јер његове обавезе по истом основу износе 14,61 милион марака, а седму позицију држи Требиње из чије градске каса у идућем периоду треба да буду враћени кредити тешки 11,64 милиона марака.

Лакташи, Источно Сарајево и најмлађи град у Српској Прњавор скоро да банкама дугују исто новца, односно њихове обавезе износе 5,88 милиона, 5,43 милиона, те 5,35 милиона марака.

Најнижим износом кредита у Српској може да се похвали Дервента, јер обавезе овог града су далеко мање од осталих и на крају прошле године износиле су 1,80 милиона.

У Савезу општина и градова РС наводе да без кредита нема ни значајних пројеката, односно развоја градова.

- Приход који остварују градови у Српској довољан је за редовно функционисање, али било који озбиљнији пројекат немогуће је реализовати без задужења или подршке Владе РС. Челници градова као што су Бањалука, Добој и Бијељина, који су најзадуженији, жељели су нешто да ураде у својим срединама и подигну препознатљивост тих градова, а то у овој земљи реално није могуће без задужења - рекао је “Гласу Српске” предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић и додао да су кредити једини начин да се реализују инфраструктурни пројекти.

Ћосић, који је и градоначелник Источног Сарајева, с друге стране, наводи да су његови претходници задужили град у два наврата без конкретних пројеката.

- Они су узимали кредите па су новац пребацивали општинама које су најчешће биле позиционе општине, односно оне у систему власти. Односно, ништа није конкретно урађено да град реализацијом тих пројеката буде препознатљив - навео је Ћосић и додао да ће се трудити да град не задужи додатно.

Подвукао је да неће наставити праксу својих претходника који су, како је нагласио, продали што се могло продати и задужили град колико су и могли.

- Двојако је размишљање, односно оправдавам колеге јер озбиљан раст и развој градских средина је немогућ без задужења, док с друге стране, када је ријеч о Источном Сарајеву, то је узалуд потрошено вријеме и новац - закључио је Ћосић.

Разлози

У Министарству финансија РС раније су “Гласу” рекли да су најчешћи разлози због којих општине и градови посежу за задужењем рефинансирање постојећих кредита и финансирање капиталних инвестиција.

- Локалне заједнице посежу за рефинансирањем кредита због повољнијих услова задужења - казали су у Министарству финансија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.