Коцка буџет усрећила с 94 милиона
БАЊАЛУКА - У републички буџет у прошлој години убачено је скоро 94 милиона марака по основу накнада од игри на срећу и пореза на добитке, а стручњаци појашњавају како то показује да смо постали казино друштво и да је све више оних који су спремни чак и посљедњу марку да ставе на коцку.
Према подацима Републичке управе за игре на срећу, укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу те наградних и забавних игара и пореза на добитке у 2022. години износио је 93,87 милиона марака.
- Остварени приход по том основу већи је за 38 одсто у односу на годину раније - казали су “Гласу Српске” у Републичкој управи за игре на срећу.
Сортирани подаци показују да у времену инфлације расте број оних који се одлучују на покретање овог вида бизниса.
- Српска тренутно има 652 аутомат-клуба, што је за 75 више него годину раније, али и 830 уплатно-исплатних мјеста - кладионичке игре што је за девет више него на крају 2021. године - наводе у надлежној институцији.
На тржишту Српске је и 1.480 локација за приређивање електронских игара на срећу и 10 локација на којима се приређује томбола. Првих је више за 108 у односу на годину раније, а по питању других бројка се није мијењала.
Економисти и социолози појашњавају да смо постали “казино” друштво у којем ћемо имати све више оних који се одлучују да и посљедњу марку ставе на тикет или пак убаце у апарат.
- У тешкој економској ситуацији поједини људи, како они који раде тако и они који остају без посла, виде излаз и зараду у кладионицама и коцкарницама. Посљедице те појаве јесу велике и огледају се како у великом броју разорених породица, тако и губитка посла али и презадужености - рекао је извршни директор Удружења економиста “SWOT” Саша Грабовац и додао да би надлежне институције, али и комплетно друштво требало да се позабави едукацијом становништва како би клађење и коцкање свели на неку разумну мјеру.
Социолози наводе да смо ми већ десет па и 15 година ушли у један нови тип друштва - казино друштво.
- Коцкарницама и кладионицама се у том друштву посвећује велика пажња. Многи се рекламирају у медијима, на билбордима, односно присутни су на сваком клику и ћошку. Тако маме људе па се самим тим повећава број оних који се одлучују на тај вид зараде, иако у највећем случају само губе уложено - рекао је “Гласу Српске” социолог Иван Шијаковић.
Наглашава и да надлежни у овом случају неће ништа урадити јер се из године у годину од кладионица и коцкарница повећава прилив новца у буџет.
- Они то сматрају као да је безазлено, иако је много оних који су потонули у тим играма. Једини излаз за оне који су постали зависни од тих игара јесу породице, а с друге стране могу бити и школе јер је клађење законом забрањено млађима од 18 година - навео је Шијаковић.
Поручио је да од игара на срећу може само бити у плусу буџет, као и они који држе коцкарнице и кладионице.
- Они који се одлучују на тај вид игре и зараде могу само из плуса склизнути у минус - закључио је Шијаковић.
Онлајн
Све присутније је и онлајн клађење на интернету, а социолози појашњавају да се и у тим играма може наћи веома много малољетника.
- Ту се лако долази до регистрације, а поједини могу да се пријаве и преко података одраслих. Разни су начини. Једноставно је завладало такво вријеме - рекао је Иван Шијаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
