Каран: Споразум за мир потпада под ингеренцију међународног права

Каран је навео да овај споразум потпада под ингеренцију међународног јавног права, односно Бечку конвенцију, која говори о међународним уговорима.

"Када имате овако категорисан уговор, онда је јасно да га евентуално могу мијењати или ставити ван снаге само уговорне стране. То су тада биле Савезна Република Југославија, Хрватска и БиХ, која је у основи представљала Бошњаке, и пет великих земаља, које су били свједоци", рекао је Каран за Алтернативну телевизију.

Он је истакао да се мировни споразум може посматрати са више аспеката, а превасходно са правног.

"Кључно је да су у свих 11 анекса учесници као стране Република Српска и Федерација БиХ. У јавности се мисли на анекс четири, а говори о Дејтонском мировном споразуму који је много шира цјелина. Анекс четири, односно Устав БиХ је једини сегмент споразума који је промјењив", додао је Каран.

Према његовим ријечима, овај анекс је већ власништво домаћих институција.

"Теоретски када би ван снаге био стављен Општи оквирни споразум за мир у БиХ могао би остати анекс четири уз сагласност оних који га примјењију, а то су ентитети", објаснио је Каран.

Он је нагласио да је мијењање Дејтонског споразума у интересу оних који мисле да ће тиме остварити нешто што нису могли.

"Да се разумијемо, они су нешто остваривали дјеловањем међународне заједнице у БиХ. Било је неколико покушаја промјене Устава БиХ, јер смо имали три амандмана за Брчко дистрикт, затим и априлски пакет", подсјетио је Каран.

Он је напоменуо да су Бошњаци сматрали да је Устав БиХ ограничење за функционисање земље.

"Они су инсистирали у априлском пакету да се без ентитетског гласања доносе сви закони у БиХ, који иду према ЕУ. Њима је била потребна сутиација у којој би потпуно минимизирали ентитете као федералне јединице, капацитете конститутивних народа и да уђемо у промјену државног уређења у правцу унитаризације у којој би већински народ био доминантан и елиминисао право мањинских народа да буду конститутивни", каже Каран.

То је, додао је, дирање у биће БиХ и свако ко се на овакав или сличан начин бави промјеном директно је против БиХ и води ка њеном нестанку.

Он је подсјетио да је високи представник само један од извршних елемената дјеловања међународне заједнице и да је синоним по коме се каже да БиХ није суверена држава и да је држава посебног међународног протектората и њена власт није највећа, него високог представника.

"Међународна заједница дјелује 30 година на овим просторима, још од распада Југославије, па у рату до Дејтонског споразума. Они су посредством високог представника до 2003. године промјенили стварну уставну слику БиХ и начинили раскорак између нормативног и онога што је наша уставна стварност", додао је Каран.

Он сматра да високи представник и утицај међународне заједнице морају нестати из БиХ како би два ентитета и три конститутивна народа били суверени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.