Како се у појединим земљама обрачунавају са политичким противницима

Како је даље наведено, у ужем смислу се под тим подразумијевају друштвени феномени који садрже елементе моралне панике, масовне хистерије и линча, а понекад укључују службену, односно државну санкцију кроз суђења тим лицима. У још ужем смислу се под тим подразумијева тзв. класични период прогона вјештица када су се од 15. до 18. вијека оне осуђивале и спаљивале на ломачи у тадашњој Европи и Сјеверној Америци. Нажалост, иако је од тада, па до данас, прошло толико времена, вијекова, он је поново оживио и постао више него актуелан, а поготово у турбулентном 21. вијеку и то опет као моћно оружје против наводног богохуљења.

Савремени медији, друштвене мреже, који су означени као најмоћније оружје, објављујући спектакуларне и при томе инкриминишуће текстове и вијести против одређених лица, базиране на анонимним изворима праве се и конструишу велике афере, а након којих долазе и по правилу и судски процеси базирани на непровјереним информацијама, сумњама и претпоставкама - постало је једно од главних облика модерног лова на вјештице, у којем се инквизициона медијска и правосудна машинерија, под контролом одређених центара моћи, користи за обрачун са непожељним субјектима, да би их жигошући уклонили са политичке позорнице. Све се у ствари ради да би био направљен алиби за политичку дискредитацију и ликвидацију политичких противника, који пријете да преузму власт и угрозе постојећу моћ тренутних властодржаца.

ШПИЈУНСКА АФЕРА

Један од таквих случајева могао би бити и посљедњи из Њемачке, коју потреса велика шпијунска афера, у којој су унапријед етикетирани и на стуб срама стављени неки од чланова десничарске странке Алтернатива за Њемачку (АфД), иначе мрски политички непријатељ владајућих Социјалдемократа и Зелених, чији су поједини истакнути чланови прозвани страним плаћеницима, који раде за интересе Русије и Кине.

Иначе ова "шпијунска афера" је плод и резултат дијела међународне истраге у Пољској и Чешкој о "мрежи руског утицаја", која је кренула од чешког портала "Глас Европе", који се позвао на своје обавјештајне изворе. Како су објавили, њихова истрага води до сазнања да је неколико лица из АфД-а било курир у служби Москве, али и Пекинга, преносећи новац и састајући се са европским политичарима. Под лупу медија су стављени Максимилијан Крах и његов партијски колега и посланик Бундестага Петр Бистрон.

Краху се, између осталог, на терет ставља да је у децембру прошле године, приликом ФБИ провјере, а током пута у САД, имао код себе "четвороцифрену суму" долара у кешу те да су га агенти испитивали о наводним уплатама од стране проруских активиста. Та четвороцифрена сума била је око 3.000 долара, што не звучи претјерано када се путује у Америку.

Оно што је посебно запало за око "независним" новинарима јесте податак да је Крах наводно платио свом пријатељу, уреднику једног од десничарских листова Давиду Бенделсу одређену своту новца за мјесто на једној политичкој манифестацији у Њујорку. Наиме, Крах и неколико његових колега из АфД-а су били на састанку "Младих републиканаца" у Њујорку, на којем је био и Доналд Трамп, а приредбу је дијелом спонзорисао Бенделсов лист.

НИСКИ УДАРЦИ

Јавно тужилаштво у Минхену саопштило је да за сада нема никаквих доказа да покрене истрагу па чак ни прелиминарну, а сличан коментар био и у случају Бистрона, за кога је речено да нема елемената да му буде одузет посланички имунитет.

Интересантно, ова наводна шијунска афера отворена је у вријеме када АфД-у све више расте популарност у Њемачкој пред предстојеће Европске изборе, а опада рејтинг владајуће коалиције. Један овакав сценарио могао се наслутити још прије пар мјесеци, када се дигла и кука и мотика, од стране појединих владајућих политичара и медија који су константно упозоравали да се ни по коју цијену не смије дозволити да екстремни АфД у неком тренутку дође у прилику да формира власт у Њемачкој, поготово због њиховом односу према рату у Украјини. Оно што очигледно боли владајуће у Њемачкој јесу посљедње анкете, које указују на то да АФД има подршку око петине грађана с правом гласа, а на шта је недавно указао и лист "Билд2 наводећи да је чак 22 одсто испитаних рекло да би гласало за ову партију, док у неким источним покрајинама тај проценат прелази и 30 одсто. Ради се о областима у којима се регионални избори одржавају наредне године.

Ова странка у успону је већ дуже вријеме трн у оку екипи окупљеној око Олафа Шолца и Аналене Бербок, јер се противе рату у Украјини и слању оружја, а због чега су већ у неком претходном периоду етикетирани за ширење руске пропаганде Поједини највиши званичници ове партије противе се и примању Косова у Савјет Европе, али и евентуалном доношењу резолуције о наводном геноциду у Сребреници.

Подсјећања ради, крајем 2022. године једна од бивших чланица АфД-а је ухапшена под оптужбом да је са једном групом људи планирала да изведе пуч, државни удар са неколицином истомишљеника, међу којима је био и принц Хајнрих Ројс. Иако је прошло нешто мање од двије године од овог хапшења, судски процес још није ни започео. Према посљедњим информацијама то би могло бити у мају 2024.

РУСИЈАГЕЈТ

Све је више оних који указују и упозоравају на то како и овај случај показује да дубока држава све чешће користи један опробани модус операнди обрачуна с свим непожељним лицима, а што је на својој кожи могао да осјети и бивши предсједник САД Доналд Трамп, након што су менјстрим медији осмислили теорију завјере названу "Русијагејт", приликом чега је он означен као наводни "руски агент", којем је Москва помогла да побиједи на предсједничким изборима одржаним 2016. године.

Послије свих сензационалистичких најава, написа, ексклузива, незаконито објављених повјерљивих разговора, иза којих су стајала нека од најсвјетлијих новинарских имена и брендови наводно слободних, демократских независних медија безгрешног Запада, показало се да нема трагова Трампове "сарадње" са руском страном, што су накнадно невољно потврдили и директори америчке Националне обавјештајне агенције и Федералног бироа за истраге, као и некадашњи други човјек ЦИА.

С друге стране покушава се прикрити, иако постоје материјални докази тајних веза и сумњивих послова породице Џоа Бајдена у вези са Украјином.

Све ово, највјероватније, бар када је у питању Трамп, неће зауставити припаднике дубоке државе да у неком тренутку дају миг тајним службама и појединим медијима, који чине дио рањеног глобал-естаблишмента да у неком тренутку, поготово пред предстојеће предсједничке изборе, поново пронађу неки "нови доказ" и с њим изађу у јавност, а који би Трампа поново етикетирао због нечега.

СУДСКА ФАРСА

И све ово што се тренутно дешава у вези са наводном шпијунском афером у Њемачкој, у којој су неки од чланова АфД-а већ попут Исуса Христа разапети на крст, због њихових ставова који се не поклапају са званичним западним наративом, личи помало на случај "Трамп".

Користи се исти наратив и матрица. Као алиби за дјеловање користе се посијани страхови од Русије и Кине, да би из политичког и јавног мњења били елиминисали политички противници, неистомишљеници, поготово они из АфД-а, који због досадашње неразумне политике канцелара Олафа Шолца добијају све више подршке и симпатија међу њемачким гласачима, поготово у оним дијеловима земље у којима је дошло до драстичног пада животног стандарда.

И овај случај показује да је тренутна власт у Њемачкој у великом страху од губљења моћи те очајнички на све начине покушава, па и примјењујући амерички рецепт - отварајући лов на вјештице из АФД-а.

Нажалост једна таква матрица, како се велики инострани играчи, они западни из Вашингтона, Берлина, а поготово Лондона, уз помоћ неких поданичких домаћих институција обрачунавају против политичких неистомишљеника у БиХ, може се видјети и на примјеру судске фарсе, односно суђења предсједнику Републике Српске Милораду Додика због наводног непоштовања одлука самопроглашеног високог представника Кристијана Шмита.

Све је до детаља испланирано, вјероватно на некој од британских адреса, а спроведено уз помоћ њемачких политичара. Створена је атмосфера како у Републици Српској живе опасне вјештице те да је стога неопходно кренути у отворени лов на њих, јер ето оне руше постојећи неоколонијални концепт, али и међународни протекторат, односно успостављену колонију на просторима БиХ.

И тужилац и судија је Кристијан Шмит. Суђење предсједнику Додику није ништа друго до удар на институције Републике Српске и његово елиминисање са политичке сцене, јер се ради о готово незаобилазном, али бунтовном фактору унутар БиХ.

Иако говоре да им је суверенитет и интегритет БиХ - приоритет и нешто за шта се безрезервно залажу, ти ловци у ствари на најдиректнији могући начин руше сувереност институција БиХ. Оно што је најжалосније јесте и што је и сам Уставни суд стављен у ту функцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.