Извјештај Свјетске банке: БиХ пријети дубока рецесија

- Изгледи за економију БиХ зависе од бројних неизвјесних фактора, а земља је суочена с могућом дубоком рецесијом уз процијењени пад БДП-а од 3,2 процента. Ефекти ће се осјетити у скоро сваком сектору економије, а нарочито у туризму, некретнинама, транспорту, велепродаји и малопродаји, док ће поремећај у ланцима снабдијевања и мања потражња од ЕУ довести до пада како индустријске производње тако и извоза роба и услуга – наведено је у ивјештају.

Очекује се да ће регија западног Балкана у 2020. ући у рецесију, при чему се прогнозира да ће свих шест земаља, суочавајући се и даље са посљедицама пандемије Ковида-19, забиљежити негативан раст.

У звјештају Свјетске банке, који користи основни и неповољни сценарио у свјетлу великих неизвјесности узрокованих пандемијом, прогнозира се да ће регионални раст западног Балкана износити између -3 и -5,6 процената.

Основни сценарио претпоставља да ће епидемија у Европи ускоро почети успоравати, тако да се мјере сузбијања могу укинути до краја јуна те да опоравак може постепено почети у другој половини 2020. Неповољни сценарио претпоставља продужетак епидемије и укидање мјера сузбијања тек на крају аугуста, а почетак опоравка економске активности тек у посљедњем кварталу 2020.

- Јачина рецесије зависи од трајања пандемије у Европи. Иако је тешко прогнозирати економски утицај постојеће пандемије у регији, нема сумње да она уводи пометњу у живот у цијелој регији, оптерећује здравствени систем, парализира економску активност и угрожава благостање људи - каже директорица за земље западног Балкана у Свјетској банци Линда Ван Гелдер.

Додаје да се очекује да ће се раст у региону значајно обновити у средњорочном периоду, како се економија буде постепено враћала у нормалу, али то зависи и од дужине и интензитета тренутне кризе, као и од тога шта ће креатори политика учинити за превазилажење ове епидемије."

Када је ријеч о БиХ, у извјештају се наводи да најављени одговор власти кроз успостављање фонда за економску стабилизацију и гарантног фонда може краткорочно помоћи у ублажавању економских и социјалних посљедица ове незапамћене кризе.

- Како се додатне мјере одговора на кризу буду развијале, нарочито оне везане за успостављање нових фондова, важно ће бити обезбиједити то да подршка буде транспарентно додијељена, пажљиво усмјерена, фискално одржива те да се лако може укинути кад више не буде потребна – истакнуто је у извјештају.

У Свјетској банци наглашавају да ће након ове фазе хитног одговора услиједити фаза економског опоравка, а институције требају бити спремне помоћи појединцима да нађу посао, олакшати приступ кредитима те обезбиједити подршку фирмама да обнове своје пословање.

-  Од кључног ће значаја бити да се јавна потрошња искористи за јачање укупне потражње, уз одржавање свеукупне фискалне стабилности. Поред тренутне кризе, битно је да БиХ задржи фокус на рјешавању својих дуготрајних структуралних и институционалних слабости – пише у извјештају.

Додато је да су битне брзе, одлучне и пажљиво дизајниране мјере политика, које требају у обзир узети стање у земљи и неизвјесност трајања кризе.

Фокус извјештаја

Овај извјештај се фокусира на макроекономске утицаје Ковида-19 у земљама Западног Балкана, постављајући основе за додатне анализе.

Приликом предстојећег е-представљања извјештаја у мају, биће објављена серија биљешки Редовног економског извјештаја које сагледавају утицај на специфичне економске области, социјални сектор, те сиромаштво и дистрибуцију прихода у регији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.