Инцко: Закон нема везе са колективном одговорношћу

Танјуг
Инцко: Закон нема везе са колективном одговорношћу

БЕОГРАД - Одлазећи високи представник Валентин Инцко каже да његова интервенција у кривично законодавство Босне и Херцеговине нема никакве везе са колективном одговорношћу било којег народа, него се у потпуности односи на индивидуалну одговорност.

Инцко је, у интервјуу за "Данас", коментаришући своју недавну одлуку да наметне промјене у Кривичном закону које се односе на "негирање геноцида", оцијенио "смијешним" супротне тврдње неких политичара.

Подсјетио је да је у саопштењу које је издао 23. јула нагласио да су Бошњаци, Хрвати и Срби - добри народи, као и да нема лоших народа, нити колективне кривице.

"Говор мржње, величање ратних злочинаца и ревизионизам или директно негирање геноцида и ратних злочина спречавају друштва да се суоче са прошлошћу. Такво понашање представља ново понижавање жртава и њихових најмилијих, док се на тај начин истовремено наставља неправда и угрожавају међунационални односи", сматра Инцко.

Све то, тврди он, спречава изградњу мирне и просперитетне будућности за Босну и Херцеговину.

На питање да ли вјерује да ће до краја године бити постигнут договор о Изборном закону БиХ, Инцко каже да се нада да хоће и додаје да је сада добар тренутак за то, јер је цијела међународна заједница окренута ка рјешавању тог питања.

Како додаје, политичко дјеловање и рјешење морају доћи од домаћих актера, али међународна заједница ће помоћи. Он је као успјех навео одржавање избора у Мостару након 12 година, а што је била, како каже, домаћа иницијатива и рјешење уз међународну помоћ.

"Не видим разлог да се овако нешто не понови и у питању изборне реформе", навео је Инцко и додао да, уколико се то питање не ријеши, може довести до компликације ионако, како оцјењује, крхке и сложене политичке сцене у БиХ.

Истиче, да имајући у виду то, треба се фокусирати на спровођење одлука Европског суда за људска права.

На констатацију "Данаса" да је крајем јуна у Европском парламенту усвојена резолуција у којој је званично подржана идеја о БиХ као грађанској држави, док је хрватски предсједник Зоран Милановић током посјете БиХ инсистирао на тези о три конститутивна народа, као и да "слични ставови стижу из Србије", Инцко каже да је најбоље "држати се чињеница и бити прецизан".

"Потписивањем Општег оквирног споразума за мир, Хрватска и СРЈ, чија је Србија насљедница, преузеле су одређене обавезе. Између осталог, обавезале су се да ће у потпуности поштовати суверену једнакост БиХ и суздржати се од предузимања било каквих активности усмјерених против политичке независности БиХ, као и да ће промовисати испуњавање обавеза преузетих Анексом 4, Устава БиХ", навео је Инцко.

Свог насљедника на функцији високог представника, Кристијана Шмита, Инцко је посавјетовао да би требало да се фокусира на три ствари - владавину права, владавину права и владавину права.

"Упорно и широко распрострањено непоштовање владавине права у БиХ највећи је непријатељ будућности те земље. Многи грађани тренутно напуштају земљу јер нема владавине права и нема правне сигурности", навео је Инцко.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана