Игнорисали дијаспору, изгубили мандат(е)

Подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ показују да је странкама из РС, међу којима су СНСД, СДС, ПДП, СП, ДЕМОС, Уједињена Српска, Покрет за правду и ред, ДНС, НПС и СРС, отишло нешто више од 5.200 гласова, док су те исте партије прије четири године имале подршку 15.600 особа које су на тај начин оствариле своје бирачко право.

Покрет за државу, који чине Странка за БиХ, СДП, СДА, СББ, ДФ, ГС, ПДА, Социјалдемократе БиХ, Народни европских савез те Босанскохерцеговачки Зелени, освојио је на изборима више од 8.200 гласова путем поште, што је готово дупло више него 2018, када је бошњачки политички блок на изборе изашао у оквиру коалиције под називом “Заједно за БиХ”. Такав овогодишњи резултат обезбиједио им је пет мандата у Народној скупштини, од чега три директна мандата и два компензациона, што је за један више јер су прошли пут имали “два плус два”.

Члан Предсједништва СНСД-а Игор Жунић за “Глас Српске” истиче да подаци јасно указују да ће за наредне опште изборе морати мијењати приступ према људима у дијаспори.

- Очигледно је да гласање путем поште, са новим правилима, захтијева јаснију и бољу организацију на терену. Јасно је било да је бошњачка дијаспора почела да се тиме бави и три мјесеца прије избора. Политичке партије из Републике Српске би требало да имају и своје центре, или испоставе у дијаспори јер је јасно да приличан број људи живи изван њених граница и да желе да буду у току са политичким збивањима у Српској. Мислим да нисмо квалитетно анимирали наше људе као што су то, веома темељито, урадили Бошњаци. То им је дало и резултат - каже Жунић.

* избори 2018.

• 15.620 парламентарнестранке са сједиштем у Српској      
• 4.915 (бошњачки блок - Заједно за државу)

* избори 2022.

• 5.277 парламентарне странке са сједиштем у Српској       
• 8.275 (бошњачке партије окупљене у Покрет за државу)

Посљедњих дана могле су се чути и тврдње да је управо СНСД остао без једног мандата путем компензационе листе јер је он припао кандидату Покрета за државу, а Жунић истиче да се то не може тачно процијенити.

- Сигурно је, ипак, да је дијаспора допринијела да тај Покрет добије најмање један компензациони мандат - закључио је. 

Бошњачки представници, с друге стране, имају разлога за задовољство. То је недавно потврдио потпредсједник СДП-а БиХ Војин Мијатовић ријечима да се та странка након 12 година враћа у републички парламент гдје ће њихов представник бити Саша Грбић. Према Мијатовићевим ријечима, направљен је највећи појединачни резултат у постдејтонској БиХ који је икада СДП БиХ остварила. Сличне поруке могле су се чути и из редова СДА.

Према постојећим резултатима које је до сада објавио ЦИК, након избора 2. октобра ове године обрађено је 677.036 гласова на Народну скупштину. Од тога су важећа 639.693 гласа, међу којима су, уз оне са редовних биралишта и из поште са удјелом од 2,34 одсто, и оних бирача који су гласали у одсуству, путем мобилног тима те у дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП).

Потврђени подаци из 2018. показују да је обрађено 727.829 листића, од чега је било 650.520 важећих. Удио гласова путем поште тада је био 3,78 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.