"Гласова" анализа уочи избора у Црној Гори: Чистилиште старих играча

Вељко Зељковић
"Гласова" анализа уочи избора у Црној Гори: Чистилиште старих играча

ПОДГОРИЦА - Непуна два мјесеца након што су грађани Црне Горе изабрали новог предсједника државе, пославши у политичку пензију Мила Ђукановића, пред овом земљом су нови избори - парламентарни, а готово сва истраживања говоре да ће покрет "Европа сад" (ПЕС), садашњег предсједника Јакова Милатовића бити нови стожер будуће парламентарне већине и креатор нове црногорске владе.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске", наводећи како према свим досадашњим истраживањима јавног мњења најмлађа политичка партија несумњиво има највећу подршку међу грађанима и она се креће око 30 одсто. Категорични су и да ће ови избори по много чему бити и историјски, јер ће грађани први пут гласати "за некога", а не "против некога".

- Када су резултати ових избора у питању, увјерен сам да ће доћи до одређеног пресликавања, да ће они бити слични оним са недавно одржаних предсједничких. Мислим да ће резултат ПЕС-а чак бити нешто већи, јер они сада имају градоначелника главног града, предсједника државе и све то ће наравно утицати на њихов коначни резултат. Када је у питању ДПС, сматрам да ће они добити око 25 одсто, што је десетак одсто мање него на прошлим изборима, одржаним прије двије године. Они су у константном паду јер, нису успјели да се "ребрендују" и спријече партијски суноврат - каже политички аналитичар Стефан Ђукић.

Око трећег мјеста ће се, како наводи, највјероватније борити, Демократе Алексе Бечића и партије које су некада чиниле Демократски фронт - Демократска народна партија (ДНП) Милан Кнежевића и Нове српске демократије (НСД) Андрије Мандића.

Обећања политичара

Енормна повећања плата, пензија, социјалних давања, повољна куповина станова, давање субвенција за куповину електричних аутомобила - доминантна су обећања политичких партија уочи парламентарних избора у Црној Гори.

- Мислим да су и Мандић и Кнежевић схватили да тренутно не стоје баш најбоље те су промијенили реторику. Може се претпоставити да Демократе добију око десетак одсто подршке, а ДНП и НСД отприлике исто, што је знатно мање у односу на прошле изборе. Што се тиче осталих политичких субјеката очекујем да УРА, актуелног премијера Дритана Абазовића, која ће на овим изборима учествовати у коалицији са Демократама, има подршку око четири одсто бирача испитаника, док ће остале странке имати знатно мање. Постоји чак могућност да Покрет за промјене Небојше Медојевића не пређе цензус - наводи Ђукић.

На питање који су то могући постизборни сценарији за формирање нове владе, односно које су то коалиције најреалније Ђукић каже да ДПС у својим рукама нема ниједну јаку карту која би му омогућила улаз у нову владу.

- ПЕС има опцију да нову владу прави са крњим ДФ-ом и мањинским странкама или са коалицијом Бечић - Абазовић, што је доста под знаком питања након отварања афере због наводних веза првог човјека ПЕС-а Милојка Спајића са недавно ухапшеним јужнокорејским краљем криптовалута. Под знаком питања јер га је управо Абазовић за то оптужио, угрожавајући на тај начин ову постизборну коалицију. Свјесно или не? Рекао бих да се у политици ништа случајно не дешава. Ово на неку руку одговара ДПС-у и то је можда једина сламка спаса за коју се они могу ухватити. Нико званично неће са ДПС-ом, али толико је тензија и свађа између осталих партија, те не би требало да зачуди да дође и до неке неприродне коалиције са Ђукановићем. Осим тога сматрам да ни ситуација унутар самог ПЕС-а није хетерогена и идилична и није баш јасно шта жели Спајић, први човјек странке, а шта његов страначки колега, нови предсједник Црне Горе Јаков Милатовић - каже Ђукић.

Додаје и да постоји још једна од опција уколико ПЕС којим случајем освоји више од 35 одсто гласова, што би онда отворило овој партији да формира власт само са мањинским партијама и без ДФ-а и без УРЕ и без Демократске Црне Горе. Наравно и ДПС-а.

Каже да ће много ствари бити јасно након што се види колико ће којој партији припасти посланичких мјеста, поготово јер постоји могућност да велики број мањих партија не пређе цензус, што онда у преводу значи да ће ти гласови бити "преливени". У том случају може се десити да партија која добије рецимо 30 одсто гласова на изборима у парламенту има 40 одсто својих представника.

Аналитичар Богдан Живковић сматра како је, и поред свих посљедњих свађа и даље најреалнија опција да ПЕС, УРА и Демократе са мањинама формирају нову већину. За то, како каже постоје добре шансе, а уколико се ипак то не догоди, онда је све могуће, али не и да ДПС буде дио те приче.

- Оно што је једино сигурно, према мом неком мишљењу, јесте да ће ови избори довести до коначног пада ДПС-а. Неће бити више политичког хегемона у Црној Гори. Ово је вријеме политичког чистилишта. Видјећемо ко су релевантни политички играчи, а ко ће ићи у политичку пензију - поручио је Живковић.

И политиколог Владимир Павићевић сматра да се на овим изборима црта нова архитектура црногорске политичке сцене, али и да постаје више него јасно да ће ПЕС постати најјача политичка партија након ових избора.

- Увјерен у сам у даљи пад ДПС-а. Странке Андрије Мандића и Милана Кнежевића су направиле заједничку листу и она ће се такмичити да буде трећа по снази. Али много је детерминанти уочи ових избора које резултате чине неизвјесним. Мислим да ће релевантан број грађана на сами изборни дан да одлучи за кога ће гласати и највеће је сада такмичење да се себи привуку управо ти гласачи - каже Павићевић.

Резултати из 2020.

Парламентарни избори који ће бити одржани 11. јуна биће дванаести од увођења вишепартијског система у Црној Гори, а шести након обнове независности. На посљедњим изборима одржаним 30. августа 2020. ДПС је освојио 35,06 одсто гласова, коалиција "За будућност Црне Горе", коју је предводио Демократски фронт (ДФ) 32,5 процената, савезу "Мир је наша нација" припало је 12,5 одсто гласова, док су грађански покрет "Црно на бијело" подржала 5,53 процената бирача. Бошњачка странка освојила је 3,98 одсто, Социјалдемократе 4,10, СДП - Јака Црна Гора 3,14, Албанска коалиција "Једногласно" 1,14, Албанска листа 1,5 одсто.

Када су у питању постизборне комбинаторике наводи да би било најбоље да буде формирана стабилна влада која би у Скупштини имала подршку бар двије трећине или чак три четвртине посланика. Ту владу би, каже, требало да чине све опције које себе везују за идеале "велике августовске побједе из 2020. године".

- Да најјача опција има позицију предсједника владе, да остали имају своја мјеста у влади, а да Ђукановићев ДПС остане у опозицији. То би са становишта интереса највећег броја грађана био најбољи могући договор - истакао је Павићевић.

Као и Ђукић сматра да ситуацију сигурно може закомпликовати афера у вези са краљем криптовалута, јер су из ПЕС-а већ најавили да због овог случаја са покретом УРА неће правити савезништва након избора.

- Занимљиво је да је Спајићу у јавности додатно скочила подршка након избијања афере. Нико вам не може прецизно рећи шта ће се дешавати након избора, али ће и у овој постђукановићевској ери црногорска политика остати веома занимљива. Чекајмо дакле 11. јун, да сазнамо резултате, потом креће процес формирања нове владе, то ће бити једнако занимљиво - додао је Павићевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана