Двадесет и четири године скривања злочинаца за Добровољачку улицу

Савчић наглашава да није постојао ниједан оправдан разлог за подмукли напад на војну колону која никога није угрожавала и истиче да је "превладала мржња и жеља за наношењем што већих губитака ЈНА".

Недуго послије Добровољачке, десили су се слични злочини муслиманских снага над припадницима ЈНА и у Тузли, 15. маја, а потом и над српским војницима 4. јуна у Жепи...

Савчић оцјењује да би обиљежје побијеним војницама у Сарајеву било од користи за све стране, за све оне који желе да будућност граде путем помирења, праштања и међусобног уважавања, али и опомена да ниједан злочин не може имати оправдање и не смије проћи без заслужене казне.

"Република Српска никоме, ни на једном мјесту није забранила да постави одређено обиљежје, док српске жртве немају то право у Федерацији БиХ - у Зеници, Сарајеву, Тузли, Мостару и на другим мјестима гдје се налазе још неоткривене масовне гробнице које крију кости српских жртава", наводи Савчић.

Предсједник Борачке организације Српске указује да су, не само бошњачке власти и Тужилаштво БиХ, него и међународни тужиоци, затворили очи пред злочином у Добровољачкој улици и својим не/чињењем допринијели његовом минимизирању.

Паравојне муслиманске формације су 2. и 3. маја 1992. године извршиле злочине над припадницима и особљем ЈНА у Сарајеву, али породице страдалих нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће, као и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Политички представници институција Републике Српске годинама истичу да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки"...

Некадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, још од 25. јануара 2012. године подноси приговоре Канцеларији Главног тужиоца Тужилаштва БиХ, у поводу обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара те године да се истрага у предмету "Добровољачка" обуставља.

"Породице оштећених, а и цијела јавност Републике Српске, знају зашто се толико енормно одуговлачи са рјешавањем ових приговора. То је зато да би се заштитио кривичне одговорности првоосумњичени Ејуп Ганић", истиче Романић.

Јавност у Српској огорчена је због спорости и неефикасности процесуирање злочина у Добровољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело...

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, у Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13 убијених.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога десет официра, 28 војника и четири грађанска лица који су радила у ЈНА.

Структура рањених: Дом ЈНА 26, Раднички универзитет три, Скендерија три, Команда Друге војне области 30, Добровољачка улица шест, на другим локацијама 26, дакле тада је рањено 71 војно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву, представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника...

Према сазнањима и доказима МУП-а Српске, након овог злочина припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон породица страдалих и војних лица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултовале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа - аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање наведених кривичних дјела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Милутин Кукањац напусти опкољену Команду, међутим, војска и официри то нису дозволили.

Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија /први командант УНПРОФОР-а у БиХ/ и генерала Кукањца договорена је размјена - биће пуштен Алија Изетбеговић, за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, "уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан", војска је напустила касарну у 18.00 часова.

На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на војнике ЈНА.

"Пуцали су на нас са свих страна - и са кровова, прозора", рекао је Милидраг и додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.

"Пуцано је и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо доктор пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Припадници жЗелених береткиж и жПатриотске лигеж извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали", навео је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Источном Сарајеву и Сарајеву, и ове године, у уторак, 3. маја, биће обиљежено 24 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

Према протоколу обиљежавања страдања припадника ЈНА, 3. маја у 9.00 часова предвиђено је окупљање на гробљу у Миљевићима, у 9.30 биће служен парастос у цркви Светог великомученика Ђорђа, а полазак за Сарајево предвиђен је у 10.00 часова.

На мјесту злочина биће обављен вјерски помен, прислужене свијеће и положене руже у знак сјећања на страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.