Док славе ЗАВНОБиХ, народни хероји леже у блату

Тај дан се обиљежава само у ФБиХ, док је у Републици Српској дан као и сваки други. Српска слави 21. новембар - дан када је потписан Дејтонски споразум, којим је заустављен посљедњи рат и на чијим основама почива садашња БиХ.

Тог 25. новембра 1943. године први пут је засједало Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења БиХ (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић Граду. То тијело било је врховно представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ.

У каснијим годинама на територији БиХ подигнути су бројни споменици у знак сјећања на истакнуте битке и хероје који су дали животе у борбама за слободу и слом фашизма. Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм бивше Југославије, а према неким подацима подигнуто их је око 15.000.

Многи од тих свједока времена и историјске жеље за слободом стоје и данас, опомињу на зло које је харало Европом и овим просторима, али све чешће извирују из шума, жбуња, блата и оскрнављени чекају крај, не успијевајући да се изборе са зубом времена. Мјеста сјећања у међувремену су, како се све чешће може чути и прочитати, постала мјеста заборава.

Антифашистичка друштва, кроз пригодне манифестације, удахњују у њих живот с намјером да их сачувају и предају новим генерацијама.

Много споменика постоји, или је барем постојало на подручју града Бихаћа и Унско-санског кантона. Већина их је запуштена, девастирана и о њима се не води брига и не могу да служе намјени, а то је промоција антифашизма.

То не крију ни у Удружењу антифашиста и бораца Народноослободилачког рата (УАБНОР) у Бихаћу. Предсједник Удружења Осман Хандукић истакао је  за "Глас Српске" да су се обраћали вишим нивоима власти у кантону, ФБиХ и на нивоу БиХ, али да слуха нема и даље. Мијења се, како је рекао, само свијест грађана који самоиницијативно предузимају одређене мјере како би барем одржавали антифашистичка обиљежја.

- Власт не предузима ништа, нити схватају озбиљност пројеката које им ми нудимо. Све завршава у тамо неким ладицама. Међународна организација за миграције (ИОМ) прихватила је мој пројекат и санирали су партизанско спомен-обиљежје у Бихаћу, а што се тиче власти, понашају се као да то не постоји. Вјероватно због политике, због национализма који, нажалост, све више буја - рекао је Хандукић.

У Бихаћу је, подсјећа, споменик прве категорије - Гаравице, гдје је убијено и стријељано 12.000 цивила, махом Срба, односно око 8.000 до 9.000 убиле су усташе јер град није био под окупацијом њемачких снага, већ Независне државе Хрватске (НДХ).

Не пориче да је доста споменика у осталим кантонима и генерално у ФБиХ у лошем стању, али и не само ту.

- Споменици су обично запуштени тамо гдје је претежно једнонационална странка у власти. Није ми то јасно и једном сам написао акт према владама у кантонима да се изјасне да ли су антифашисти, јер оно друго не треба ни споменути, те да ли праве неку врсту новог, савременог злочина према тим споменицима који свједоче о нашој историји јер тада није било ни СДС-а, ни ХДЗ-а ни СДА. Био је народ, али није оваква судбина симбола антифашизма само у ФБиХ. Путујем доста и видим. И овог 24. новембра идемо у Мркоњић Град, гдје је било прво засједање ЗАВНОБиХ-а, и срамотно је стање у којем се налази дом гдје је све почело - казао је Хандукић.

Богатом антифашистичком историјом може се похвалити западнокрајишка општина Босански Петровац. Смјештена под обронцима Грмеча, Осјеченице и Клековаче, ова општина у Другом свјетском рату била је Титова база и мјесто одржавања првог Антифашистичког савеза жена (АФЖ) 6. децембра 1942. године. Само неколико мјесеци раније, тадашњи  Дом културе, који је касније назван Дом партизана, био је домаћин и Првог конгреса љекара партизана. У протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату ова установа је девастирана, а потом потпуно обновљена 2007. године и ту је данас сједиште Јавне установе "Центар за културу и образовање Босански Петровац". Начелник Босанског Петровца Дејан Прошић каже за "Глас Српске" да у већини мјесних заједница постоје споменици из доба антифашизма који одолијевају зубу времена, али којима треба санација.

- Издвојио бих споменик Марији Бурсаћ и Титов воз који је заштићен као национални споменик и донекле реконструисан - рекао је Прошић, нагласивши да су у протеклом периоду и општина, кантон и ФБиХ недовољно улагали у обнову тих споменика.

Нагласио је да општина намјерава снимити ситуацију на терену, видјети у каквом су стању споменици, након чега ће направити план како да им врате стари сјај.

Оно по чему је ова општина била и те како позната је Парк народних хероја, у којем су прије рата биле постављене бисте 22 народна хероја, колико је дао овај градић у Другом свјетском рату. На том мјесту послије ратног вихора бисте су уклоњене и саграђена је џамија.

- Три бисте су враћене и налазе се испред зграде општине, остале су нестале након рата. Према мојим сазнањима, завршиле су у Мађарској и претопљене у некакве секундарне сировине - рекао је Прошић.

Бригу о историјском насљеђу води и Комисија за очување националних споменика, која је од успостављања 2002. године донијела 23 одлуке којима је одређена добра, а у вези са Народноослободилачком борбом (НОБ), прогласила националним споменицима БиХ.

Током рата је, како су истакли, уништен велики број споменика из периода НОБ-а. Као примјер наводе минирање споменика на Макљену, девастацију Партизанског спомен-гробља у Мостару.

- Остали споменици из овог периода су доживјели или доживљавају сличну судбину, а неки од њих су спомен-комплекс на Шушњару, гдје су оштећене или уништене плоче са именима жртава и бораца, спомен-комплекс на Врацама у Сарајеву, који је био на првој ратној линији, а претходно опљачкан и девастиран,  Дом АВНОЈ-а у Јајцу, који је у току рата био опљачкан и запаљен те Дом ЗАВНОБиХ-а, који је опљачкан. Након рата почела је обнова појединих споменика, тако да су обновљени Дом у Јајцу, Дом АВНОЈ-а у Бихаћу, дјелимично је обновљено Партизанско спомен-гробље у Мостару, Спомен-парк на Врацама и други. Проблем је што ови споменици немају управитеља, тако да се ефекти обнове веома брзо изгубе. Без обзира на власништво, владе Републике Српске и ФБиХ су дужне да обезбиједе све мјере за заштиту, конзервацију, презентацију, рехабилитацију споменика и друге за спровођење одлука Комисије. То и чине, али средства су мала, што још више долази до изражаја због чињенице да је одређен број културних добара порушен, а велики у лошем стању због неодржавања. Недостатак новца представља велики проблем - истакли су за "Глас Српске" у Комисији за очување националних споменика.

Посланици Парламента ФБиХ нису прихватили иницијативу да 9. мај, Дан побједе над фашизмом, буде проглашен нерадним у том дијелу БиХ. Политичар из Републике Српске Ненад Стевандић, који је предсједник Уједињене Српске и посланик у Парламенту БиХ, истиче да је антифашизам политичког Сарајева само декларативан, иако славе 25. новембар.

Истиче да су споменици из тог периода опомена и жал за великим бројем српских жртава, од Јасеновца до читаве БиХ, те понавља да декларативни антифашизам служи само да би се покриле ствари које немају везе са тим.

- Као неко чији је дјед завршио у Маутхаузену, добро знам да ми морамо баштинити традицију антифашизма. Република Српска је посвећена томе и мислим да је наш антифашизам потпуно искрен. Његујемо те споменике и на њима нису уништена имена народних хероја из других народа који су се са нама борили против фашизма - закључио је Стевандић за "Глас Српске".

Какав је однос према антифашистичким борцима, недавно је потврдила и чињеница да су бројна имена хероја из Другог свјетског рата "избрисана" са сарајевских улица, а на таблама су осванула нека нова, из посљедњег рата.

Без одговора

Из надлежних федералних институција нису стигли одговори на питања да ли се и колико, према њиховом мишљењу, води бриге о антифашистичким споменицима на подручју ФБиХ. Из Завода за заштиту споменика ФБиХ нису одговорили на питања колико укупно има на том подручју споменика посвећених антифашизму, колико их је уништено, те да ли су сагласни са оцјенама да су многе бисте подигнуте народним борцима, партизанска гробља, спомен-плоче и друга обиљежја зарасли, заборављени и нестали. Одговори на слична питања нису стигли ни из федералног Министарства културе и спорта, односно одсјека задуженог за споменике.

Вјечни пламен антифашизма

У комплексу Спомен-парка Враца уклесана су имена бораца НОР-а и цивилних жртава из Сарајева. Сматра се да су фашисти до ослобођења града 6. априла 1945. године убили 9.091 грађанина, док је у борбама са окупаторима и квислинзима погинуло још 2.057 бораца и 755 чланова градског покрета отпора. Током рата од 1992. до 1995. године Враца су опет добила трагичну улогу, а антифашистички пламен на њима је угашен. Комисија за очување националних споменика БиХ је 2005. године прогласила Спомен-парк Враца националним спомеником БиХ. У склопу прославе Дана побједе над фашизмом, 9. маја 2019. године на Врацама је након 27 година поново упаљен вјечни пламен антифашизма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.