ЦИК пред смјеном смишља иновације

Иако је прошло неколико мјесеци од општих избора у БиХ, још се није слегла сва прашина незадовољног дијела политичких партија ситуацијом током и након октобра те је, како је потврђено за "Глас", и те како "у животу" тема која се тиче смјена појединих чланова за које од именовања тврде да тај посао није урађен у складу са законом.

ЦИК БиХ је, наиме, прије неколико дана озваничио почетак активности на спровођењу тестног пројеката за увођење модерних технологија у изборни процес у БиХ, који финансира ЕУ.

Тај пројекат би, према најавама, требало да буде спроведен на симулираним изборима на 165 бирачких мјеста у десет локалних заједница у БиХ током ове године, уз коришћење електронског система за идентификацију бирача, односно отиска прста те бржи пренос резултата избора са бирачког мјеста према општинским/градским комисијама и ЦИК-у. Активности се заснивају на Стратегији унапређења транспарентности, интегритета и ефикасности изборног процеса, а у сарадњи са Агенцијом за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА).

Међутим, не стављајући у потпуности по страни те идеје и потребу промјене одређених сегмената изборних правила, саговорници "Гласа Српске" истичу да актуелни састав ЦИК-а није кадар за то. Подсјећајући на дио договора из споразума на основу којег је формирана власт на нивоу БиХ који се односи на измјену изборних правила на основу пресуда из БиХ и Стразбура, сматрају да морају да се знају приоритети.

Смјена чланова је најављена као први у низу потеза нових партнера на нивоу БиХ, а у међувремену су се појавили супротстављени ставови о томе може ли Представнички дом, као орган који је именовао чланове ЦИК-а, да их смијени прије истека мандата.

Делегат у Клубу Срба у Дому народа Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ за "Глас Српске" каже да не вјерује ни да тренутни сазив ЦИК-а има добре намјере када је у питању прича о увођењу нових технологија.

- Људи без потребног знања, легитимитета и елементарне пристојности јер је требало да поднесу оставке послије бруке у јавности након избора, нису кредибилан орган који може да изнесе те активности. Мислим да ће њихова смјена бити актуелизована, с обзиром на то да су конституисана оба дома у Парламенту БиХ - рекла је Новаковић Бурсаћ (СНСД).

Предсједавајући Клуба ХДЗ-а БиХ у Представничком дому Парламента БиХ Предраг Кожул је поновио став да је дио чланова ЦИК-а изабран незаконито и да та тема мора бити отворена.

- То морамо ријешити, а када говоримо о изборним промјенама, на првом мјесту је питање имплементације пресуда. У том пакету су и оне које се тичу модернизације изборног процеса - рекао је Кожул за "Глас".

Са шефом Клуба посланика СДП-а БиХ Сашом Магазиновићем нисмо успјели да ступимо у контакт. СДП БиХ је партија која у овом мандату окупља око себе бошњачке странке које су са СНСД-ом и ХДЗ-ом БиХ формирале власт. Раније је и лидер НиП-а Елмедин Конаковић, као дио владајућег блока, рекао да би у смјени чланова ЦИК-а "учествовао још јуче" те да постоји законит начин да, како је казао, овакав политички ЦИК буде замијењен професионалним.

Мандати

ЦИК броји седам чланова, по два из реда Хрвата, Бошњака и Срба и један из реда осталих, који, према правилу буду бирани на основу јавног позива и према процедурама у Парламенту БиХ на мандат од седам година. Сви чланови у овом сазиву нису именовани на основу тих процедура, јер је, док је трајао поступак избора, створена већина у Парламенту БиХ која је предложила и именовала током 2020. године Вању Бјелицу-Прутину, Јована Калабу, Суада Арнаутовића и Ахмета Шантића те Жељка Бакалара за мјеста у ЦИК-у. Уз то истиче и мандат Ирене Хаџиабдић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.