Банке не знају шта ће с вишком новца

Указује на ово директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле, појашњавајући како се домаћем тржишту догађа својеврсна инверзија, јер у БиХ, за разлику од других земаља, још нема или су минимална повећања камата на депозите.

- Ове одлуке ЕЦБ-а за сада не могу имати неких већих негативних посљедица по нас, све док не нарасту цијене депозита. Тек у том случају би се ситуација могла искомпликовати, јер би дошло до значајног повећања каматних стопа на кредите. Не постоје ни позитивни ефекти, јер би на депозитној страни требало да порасте каматна стопа. Али, ни до тога није дошло, тако да сви они који имају депозите инфлација им свакодневно “поједе” одређену вриједност новца - каже Кутле.

На питање да ли је током ове године, поготово након избијања рата у Украјини, енергетске кризе, енормне инфлације, дошло до одређених трендова унутар домаћег банкарског сектора, да ли се мање дижу кредити, да људи теже отплаћују постојеће рате, Кутле каже да је тренутни раст у банкарском сектору око четири одсто, што никако не може бити довољно за развој, не само банкарског сектора већ уопштено и привреде.

- Домаће банке су тренутно “преликвидне”. Налазе се у позицији да имају одређене депозите, али тај новац не успијевају путем кредита пласирати на тржиште, јер не постоји велико интересовање људи. Без експанзије инвестиционих кредита нема нам спаса. Они који се одлуче да сада подигну кредит и новац уложе у нешто паметно, профитираће у просјеку за вриједност инфлације. Нажалост код нас су још најзаступљенији они потрошачки, које грађани врло брзо потроше за нешто и онда годинама касније плаћају - каже Кутле.

Осврћући се на панику која је у првом дијелу године била присутна, што се одразило и на повлачење готово милијарду марака са рачуна банака од стране грађана, Кутле појашњава да иако је тај тренд заустављен, посљедице се и данас осјете и виде кроз посљедње податке који указују на то да су депозити грађана мањи за три одсто у односи на почетак 2022.

- На сву срећу они су за седам одсто повећани од стране привредних субјеката, тако да је на крају дошло до раста депозита у банкама - наводи он.

Када је у питању наредна година, Кутле појашњава да ће судбина БиХ и даље бити у вези са европском, поготово због везаности марке за евро, наводећи да слабљењем евра аутоматски слаби и марка.

- Све док се не смири ситуација у вези са Украјини те Европа и Америка престану са штампањем новца, неће бити добро. Ми смо премали и неразвијени, превише тога увозимо, премало извозимо. Ипак, кључна ствар биће колико ће нове власти успјети да створе једно повољније политичко окружење за иностране инвестиције - поручио је Кутле.

Лоши алати

Коментаришући посљедње потезе ФЕД-а који је недавно подигао референтну каматну стопу на највиши ниво у посљедњих 15 година, те ЕЦБ-а који је све то пратио, дижући кључну стопу са 1,5 на два одсто, Кутле каже да ови монетарни алати “не могу пити воде” и нису ефикасни у “обарању” инфлације.

- Она је посљедица енормног штампања новца у неком претходном периоду, што је морало доћи на наплату. Наравно све то је подгријано ратом у Украјини и енергетском кризом. Да закључим, само овим монетарним алатом је немогуће сузбити ову инфлацију. Вјероватно и због тога сада ЕЦБ најављује да ће ограничити пуштање новог новца у оптицај. Мање новца, значи и мање цијене - наводи Кутле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.