Забрана увоза гаса била би тежак ударац: Колико је Њемачка зависна од руске енергије?

Њемачка подршка омогућила је Европској комисији да 4. маја објави да ће предложити такав ембарго до краја године, иако се владе свих 27 чланица морају сложити.

Ипак, за индустријску Њемачку, нафта представља далеко мањи проблем од гаса. Њемачки политичари кажу да би изненадна забрана увоза руског гаса била неизводљива, те се поставља питање, колико Њемачка зависи од руске енергије?

Осим обновљивих извора енергије, једини њемачки домаћи извор енергије је лигнит, прљави угаљ који чини око 9 одсто и опада у примарној потрошњи енергије (тј. оне која долази директно из природних ресурса, као што су нафта или дрво, а не секундарни процеси, попут струје).

Али, велика већина фосилних горива које земља сагоријева је увезена, као и уранијум који покреће њене 3 преостале нуклеарне електране. Нафта и гас заједно чине око 60 одсто примарне енергије, а Русија је дуго била највећи снабдјевач обја. Уочи рата у Украјини обезбијеђивао је трећину њемачке нафте, око половине увоза угља и више од половине гаса, пише Економист.

Ова зависност датира више од пола вијека. Тешка индустрија у тадашњој Западној Њемачкој је 1960-их жељела јефтину енергију и била је спремна да снабдјева Совјетски Савез неопходним цјевоводима за пумпање гаса. Влада Западне Њемачке је у међувремену жељела да смири политичке односе са Совјетима. Касније су проширили економске везе под заставом Wандел дурцх Хандел (промјена кроз трговину), што је кулминирало изградњом Сјеверног тока 1 и Сјеверног тока 2 испод Балтичког мора, заобилазећи Украјину. Прије рата Олаф Шолц, канцелар, у ствари је зауставио Сјеверни ток 2, који још није почео са радом, преноси Српскаинфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.