ПОГЛЕДИ: Тајанствена душа рускога човјека

Миладин Митровић
Foto: Г.С.

Руски човјек и његова несхватљива душа увијек су привлачили људе својом тајанственошћу и духовном чистотом.

Љепота унутрашњег свијета руске душе је у томе што је она способна за дубока и племенита осјећања. 

Отворена ширина руске душе, њен обим, вјероватно је сразмјеран с бескрајним пространствима руске земље. Васпитана и обликована православном вјером, руска душа, за разлику од западног човјека, способна је да прашта и воли и да никада не заборави искрено пријатељство.

РУСКИ СВИЈЕТ

Између 1917. и 1922. године Русију је напустило скоро два милиона људи. Процес масовног одласка рускога народа из своје отаџбине, који се нису слагали са политиком бољшевика, назван је "егзодусом руске интелигенције". Депортоване је првобитно примила Србија. Након тога су живјели у многим европским земљама, али Београд и Париз су постали највећи центри руске емиграције. Управо је у Краљевини Југославији почетком двадесетог вијека започет процес стварања једног веома интересантног феномена који се данас обично назива "Руски свијет". 

Заједница руских имиграната у Београду дала је непроцјењив допринос развоју тадашње Краљевине Југославије у разним областима друштвеног живота. Иако је Београд био центар руске културне елите, руски културни утицај осјетио се и у малим провинцијским градовима какав је тада била Бањалука. Руска интелигенција оставила је веома упечатљив траг и у нашем граду. Тако, на примјер, на улазу у Палату предсједника пажњу привлачи скулптурална композиција - мушкарца и жене у националној одјећи, чији аутор је био руски вајар Владимир Загородњук. 

У Бањалуци је радио и свјетски познати руски умјетник Григориј Самојлов, чија су нека дјела под заштитом УНЕСКО-а. Нажалост, иконостас и унутрашња декорација саборне цркве коју је он израдио уништени су заједно са храмом током рата. У то вријеме у Бањалуци је живјело више од стотину руских специјалиста који су допринијели развоју готово свих области живота града. Континуитет ове благородне традиције остављања културног насљеђа у нашем граду данас настављају савремени представници рускога народа које је животни пут довео у главни град Републике Српске. 

ИРИНА ШИНКАРЕВА

Једна од упечатљивих представница руске интелигенције нашег времена, коју је красила искрена и несебична љубав према српском народу, била је госпођа Ирина Шинкарева. Свој културни допринос она је оставила у књизи невјероватно интересантног садржаја коју је, као израз захвалности за искрено пријатељство са српским народом, посветила нашем граду Бањалуци и њеним становницима. 

Ова дивна жена, која се, нажалост, љетос представила у Господу, посљедњих 13 година свога живота проживјела је са својим супругом Александром управо у Бањалуци. Красили су Ирину достојанство, интелигентност и аристократско понашање, била је очигледан примјер тајанствене руске душе, због чега је оставила неизбрисив траг у животима многих наших суграђана који су је познавали.

У својој књизи она износи своје лично виђење и разумијевање Бањалуке, настоји да открије сву љепоту и уникатност нашег града. Са великим одушевљењем описује радосну атмосферу која влада међу Бањалучанима, а у тексту доминира њен субјективни осјећај љубави и поштовања према нашем народу. 

Износећи своја лична запажања и размишљања о Бањалуци, она, између осталог, пише: "Од наше прве посјете Бањалуци осјетили смо да овај град има неку врсту магије: жељели смо да му се враћамо изнова и изнова. Одувијек смо покушавали да одгонетнемо мистерију атрактивности Бањалуке, да одговоримо на питање шта овдје ствара задивљујућу атмосферу равнотеже, добре воље и спокоја, који толико недостају савременом ужурбаном свијету. 

Међутим, главни разлог, у чему се мој муж и ја потпуно слажемо, јесте задивљујући осјећај присуства православља у Бањалуци. Ово је град са дугом и снажном православном традицијом, а за Србе је православље неодвојиви дио живота који умногоме одређује њихов менталитет. Да бисмо ово разумјели, потребно је замислити каква су тешка искушења морали да поднесу Срби да би сачували своју вјеру. 

Током протеклих шест вјекова буквално се на једну руку могу набројати деценије када су Срби у Босни и Херцеговини били слободни господари своје судбине. Све остало вријеме водили су је спољни менаџери који су, упркос разликама, били јединствени у жељи да искоијене православље. За то су коришћене најокрутније методе, па све до геноцида над православним становништвом. Схвативши да је главна снага српског јединства православље, нису штедјели труда да га униште. 

Иначе, такве намјере живе и данас. Међународно присуство у БиХ, осмишљено да наизглед помогне очувању мира у овој земљи, не пропушта прилику да зада ударац православљу".

НЕПРАВДА И СТРАДАЊЕ

Очарана љепотом цркава и манастира наше епархије, ауторка се са осјећањем дубоког поштовања осврће на непроцјењиви архипастирски рад његовог високопреосвештенства епископа бањалучког господина Јефрема. Благочестиви и смирени архијереј Божији, пун искрене љубави према Цркви Христовој и својој отаџбини, владика Јефрем одиграо је кључну улогу у очувању чистоте православног исповиједања и јединства српскога народа.  

У смутним и тешким временима, за вријеме и послије грађанског рата у БиХ, владика духовно и материјално васкрсава Епархију бањалучку - паралелно градећи великољепне цркве и манастире, он поучава народ истинама православне вјере. Испрва је то многима изгледало као безнадежна ствар, али владика Јефрем је чврсто знао да Србима нико неће помоћи осим Бога. Даљи ток догађаја је само потврдио исправност и правовременост владичиних поступака.

Ирина Шинкарева велики дио свога ауторског текста посвећује указивању на неправде и страдања кроз која је прошао наш народ у Одбрамбено-отаџбинском рату. Срби у БиХ су остали сами у непријатељском окружењу. Њихова држава и народ су распарчани и увучени у рат са својим суграђанима других националности. Срби су гушени санкцијама, и економским и политичким. Новорођена дјеца су умирала због недостатка кисеоника, а пацијенти због недостатка лијекова... 

НАТО, за који Срби нису представљали никакву пријетњу, обрушио се на српски народ осиромашеним уранијумом. Запад је пустио у Босну терористичке групе из исламских земаља и инвазијску војску сусједне Хрватске, које су подједнако окрутно дјеловале према српском становништву. Уз то, Србе су медији широм свијета клеветали, претварајући их у крваве монструме. Опстати и остати у таквој ситуацији било је могуће само под условом чврстог јединства српског народа и снаге његовог духа, а то је обезбиједила само православна вјера. 

Као дубоко вјерујућа личност, која је била привржена вриједностима православне вјере, Ирина са велики одушевљењем доживљава духовни преображај српскога народа и враћање националне самосвијести. У рату је дошло до масовног повратка Срба на вјековни пут ка Богу, са којег су скренули у вријеме социјалистичке Југославије. Црква је постала мјесто гдје је измучени народ црпио духовну снагу и наду на опстанак. Изузетно је важно да су српски свештеници изашли у сусрет захтјевима времена и били ту за људе у најтежим ситуацијама. 

И десило се нешто што се може назвати чудом. Упркос огромном притиску са свих страна, српски народ не само да је опстао већ је и изашао као побједник. Први пут у својој историји Срби у Босни и Херцеговини су добили самосталну државу Републику Српску, чији је поуздан духовни ослонац било и остало православље. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана