Мамузање мртвог коња

Ко год је иоле добронамјеран и разуман могао је још прије четири године да уочи да је прича о "Сарајево сафарију" коју је у јавни простор пласирао словеначки редитељ Миран Зупанич лаж и подвала. Довољно је било погледати смеће од филма који је направио да се такав закључак изведе.

Међутим, сарајевски јахачи лешева у садејству са неколико истовјетно насађених типова из региона укључујући и ноторне незналице и ратнохушкаче попут добитника признања Бундестага (читаоци јако добро знају ко носи ту ласкаву титулу) емитовање филма су искористили за вишегодишње вербално дивљање, дехуманизацију Срба, дајући тој измишљотини и глобални карактер увлачећи српског предсједника Александра Вучића у причу за коју се недавно и у правосудним круговима – а тим јахачима судови су главни извор инспирације - потврдило да за њу нема никаквих доказа.

Никакво правосуђе, па ни италијанско, није имало потребу да било шта истражује јер је у старту било јасно да никакви Срби нису узимали новац од некаквих странаца да би им дозвољавали да "снајперишу" по грађанима Сарајева током грађанског рата у БиХ. Да се то догодило или догађало, нема никакве шансе да не би било наведено бар у једном доказном поступку или пресуди Хашког трибунала у протекле три деценије. Исти тај Хаг је учинио све да Србима напакује и оно за шта јесу и за шта нису криви. Да је постојао промил шансе за утврђивање таквих монструозних чинова, нашли би нешто. Отуда није било реално ни да Италијани то ураде. На све се надовезао један од најугледнијих европских новинара Михаел Мартенс из Њемачке који је "Сарајево сафари" назвао јединим правим именом - лаж.

И опет, све то није довољно сарајевски медијима. Тамошњи "Кликс" је у петак пласирао нови покушај мамузања мртвог коња, покушавајући да оживи причу, нађе какву-такву везу, чињеницу, доказ. На крају једину корист имаће од кликова јер, колико год прича била нетачна, она очигледно и даље пролази у дијелу федералне јавности.

Као што, уосталом, пролазе и неке друге лажи. Попут оне о бијелим тракама у Приједору.

Гажење по лешевима, унижавање властитих жртава, зарад паковања нечовјечног карактера Србима, добро је уходана дисциплина већег дијела сарајевских медија и нешто мањег броја тамошњих интелектуалаца. Легитиман приступ, рекло би се, али проблем је што је у жестокој колизији са причама о суживоту и осталим сличним будалаштинама. Како да градите суживот са онима за које стално тражите начин како да их дехуманизујете питање је које таквима мало ко поставља, а на које и није потребно очекивати сувисао одговор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.