Јово наново

БиХ се опасно приближава још једном изборном дану који је резервисан за избор најважнијих овдашњих политичких фигура.

Они који се одлуче да прве недјеље у октобру изађу на биралишта овај пут ће бирати три члана Предсједништва БиХ, предсједника Републике Српске и два потпредсједника, затим нови сазив Народне скупштине, посланике на нивоу БиХ и Федерације те оне у кантоналним скупштинама у зависности од дијела земље у којем гласају.

Овај октобар ће бити далеко другачији него претходни, као што је другачије и ово предизборно доба, између осталог, и због силних казни које су отишле на адресе политичких партија и независних кандидата, а на којима је потпис Централне изборне комисије БиХ.

А све то и далеко више је замутио њемачки дипломата Кристијан Шмит док је био у фотељи високог представника у БиХ.

Домаћи изборни систем је, наиме, у великој мјери плод дјеловања странаца. Политички лидери су, уз веома честу подршку којекаквих радних група, некад и европских функционера, покушали да постигну договор у вези са измјенама и допунама изборног законодавства.

Међутим, састанци су или пропадали или завршавали познатим ријечима да су се договорили да ће се договорити. Ријетко када су изашли пред јавност с неким позитивнијим ставом, осим у случају одређених промјена које су и сами назвали козметичким.

Онда је наступио Шмит. У 2024. години, шест мјесеци пред локалне изборе, одлучио је да наметне на десетине одредаба у Изборном закону. На његовој листи су се нашла нова правила за кажњавање странака у предизборно доба, прописи за бирачке одборе, а на та врата су наметнуте и нове технологије.

Модерни уређаји за идентификацију бирача и оптички скенери за бројање гласачких листића су испробани те 2024. године на одређеном узорку, да би, гле чуда, одмах исте увели и подзаконске акте како би били примијењени на око 6.000 бирачких мјеста у БиХ.

Како би исте биле примјењиве промијењен је изглед гласачког листића, а на све то измишљен је неки помоћни лист јер имена кандидата више неће бити тамо гдје су одувијек били на бирачким мјестима.

А све то прате бројна нова правила и питања без одговора. Критике на рачун ЦИК-а, и њихова објашњења да све то јесте тако, али баш и није.

Предуго се већ вртимо у том кругу. Нове технологије имају своје предности и могу бити од велике користи у изборном процесу, али не када се гурају на силу. А још мање када се то жели направити преко ноћи.

Овогодишњи изборни дан и ноћ показаће све. И колико су модерни уређаји добри и колико смо ми, као бирачи, спремни да исте користимо када нам их овако, на силу, сервирају као коначну одлуку. И то у земљи у којој доста тога мора, како се каже, Јово наново.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.