Профит огледало друштва

Велика зарада банака није само слика њихове успјешности, већ је огледало друштва у којем грађани немају много избора. Они новац држе у банкама, кредите узимају јер морају, а за готово сваку услугу плаћају накнаду.

Зато 165 милиона марака нето добити банака у Републици Српској за само првих шест мјесеци ове године није само пословни резултат. То је цифра која би морала отворити и питање колико грађане кошта систем у којем је банка постала незаобилазни посредник између човјека и његовог новца.

Добит банака порасла је за 16,2 одсто и банкарски сектор расте, али питање је да ли се заједно с њим подиже и животни стандард оних који тај сектор хране својим депозитима, каматама и накнадама. Док профит расте истовремено грађани и привреда суочавају се са скупљим задуживањем, строжим условима за кредите и све већим трошковима живота.

Грађани, дакле, банци повјеравају свој новац, а онда када им он  затреба за стан, аутомобил, посао или неку инвестицију, морају га поново "куповати" кроз кредит и камату.

Када све сагледамо с једне стране можемо као друштво бити срећни, јер новца у банкама има. Депозити су у првих шест мјесеци порасли на 10,4 милијарде марака, а актива је достигла 13,6 милијарди. Међутим, када новац треба да се врати у привреду и међу грађане кроз кредите и инвестиције  врата за његов пролаз постају ужа. Зато ту више није ријеч само о банкарском пословању већ о економији цијелог друштва. Ако кредит постаје скупљи, грађанин одгађа куповину стана, предузетник одустаје од инвестиције, а фирма одгађа ширење. Све то доводи до тога да потрошња пада, инвестиције се успоравају, а привредни раст губи замах.

Тако настаје парадокс да новац који би требало да покреће економију постаје прескуп да би био искориштен.

Наравно, профит сам по себи није гријех и банке су приватне компаније и њихов циљ јесте зарада.  Данас рачуни картица сваком требају, а  плате стижу преко банака и грађанин нема гдје да сигурно штеди осим у тим финансијским институцијама. Зато нас и не треба да чуди вијест да је банкарски сектор остварио стотине милиона марака добити.

Питање не би требало да буде само колико су банке зарадиле, него колико је грађане коштала та зарада. У сиромашном друштву проблем није само што неки имају много, већ је гора чињеница да већина нема довољно, а систем од сваког њеног малог прихода за све и свашта узима свој дио.

Аристотел је давно записао да "богатство није добро које тражимо само по себи, већ да је корисно за нешто друго". Ако је тако, онда би и банкарски профит морао имати ширу сврху од лијепог резултата у пословним књигама. Зарада од 165 милиона марака добити може бити доказ успјешности банака, али може бити и упозорење да је цијена тог успјеха можда превисока за друштво које тај профит плаћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.