Кад радник постане газда

Оно што у економским анализама видимо као статистику, на терену је сасвим другачије и сваки број носи посебну животну причу. Тако бисмо из најновије статистике о новооснованим фирмама сигурно могли издвојити мајстора који је негдје између јануара и јуна ове године поручио газди: "Доста је више, идем ја да радим за себе".

Отворио је фирму, узео телефон, комби и алат који већ има, "пребацио" себи неколико муштерија и полако кренуо са бизнисом. "Наш" мајстор вјероватно у грађевину, а неко други у превоз или програмирање, неко у пословно савјетовање. Слиједећи ову животну одлуку преко ноћи су од људи који су радили код другога постали они који сами запошљавају.

У Републици Српској је у првој половини године основано 545 нових фирми и више их је отворено него што је угашено. Није то податак од којег треба правити бајку о економском чуду, али није ни за бацити под тепих.

Многи су већ у старту ударили главом у зид, јер није исто отворити и успјешно водити фирму. Парафискални намети, разне таксе, процедуре и трошкови који се гомилају прије него што фирма заради и прву марку могу бити озбиљна кочница. Неко ко је имао газду тек кад сам постане газда схвати да треба издвојити новац за плате, доприносе, закуп, књиговођу и још десет ствари за које обичан човјек често ни не зна чему служе.

Али, иза тих бројева не стоје само регистрације и печати, већ људи који су одлучили да ризикују. Неко је побјегао од лоших услова рада, неко од несигурности, а неко је једноставно желио да свој рад коначно наплати поштено. Није лако преузети одговорност за сопствени посао, посебно када сваки мјесец стижу нови рачуни и обавезе.

Зато је много теже сачувати фирму него је отворити. Треба пронаћи посао, задржати муштерију, исплатити радника и на крају мјесеца нешто оставити и за себе. А када се томе додају сталне промјене цијена и недостатак квалитетне радне снаге, јасно је да почетни ентузијазам сам по себи није довољан. Ипак, свака нова фирма значи и нову шансу да неко остане овдје и покуша да направи нешто својим рукама. Можда је управо у томе и најважнија страна ове статистике, што све више људи не чека да им неко други створи посао, већ покушавају сами.

Можда ће нека од тих 545 фирми за неколико година запошљавати десетине људи, а нека ће се угасити већ на првој препреци. Зато ће праву вриједност ове статистике показати тек вријеме. Јер није највећи успјех отворити фирму, већ направити посао који ће трајати, расти и од којег ће моћи живјети и власник и његови радници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.