Кад рикне скенер

И док једни одбројавају дане до 4. октобра, када би на изборима у БиХ први пут требало да буду употријебљени скенери, други тврде да ће управо употреба тих машина изазвати хаос, колапс и фрку на биралиштима, што ће све скупа драматично утицати на цијели процес, како током самог гласања, тако и након затварања биралишта, када почне пребројавање.

И једни и други припадају овдашњем политичком спектру па и једни и други имају властите разлоге због којих заступају и пласирају те ставове.

Али, да се на тренутак манемо и једних и других и мало пажње посветимо трећима - онима који ће тог 4. октобра (ако тог дана уопште избора и буде) бити корисници модерних технологија набављених у садејству Кристијана Шмита, Централне изборне комисије и фирме која је под сумњивим околностима добила посао набавке. Ријеч је о грађанима, бирачима, дабоме.

Опште је позната ствар да је ЦИК једна од најтромијих институција у земљи, а бити међу првима у тој категорији није нимало лако, јер је конкуренција жестока. Током протеклих година и деценија, након сваких избора, сви изабрани кандидати су већ увелико ковали планове како ће се увалити на добро плаћене позиције на свим нивоима, а да сам ЦИК није био ни близу објаве резултата. Компликоване процедуре и сложеност нивоа власти није никакво оправдање за чињеницу да је ЦИК званичне резултате, по правилу, годинама уназад, објављивао увијек посљедњег дана у закону предвиђеном року. Спори су били чак и након пријевремених избора за предсједника Републике, иако је те листиће било прилично једноставно пребројати.

И такав спори и троми ЦИК се, под Шмитовом палицом, упустио у процес чије би финале требало да гледамо 4. октобра, а који подразумијева монтирање и примјену скенера на више хиљада биралишта широм земље, дакле, од ужих градских језгара и урбаних средина па све до Висигаћа код Милића, Злосела близу Купреса или Чекрчића надомак Високог. Нико жив данас не зна како ће изгледати гласање на свим тим бирачким мјестима, и тамо гдје постоји 4Г сигнал мобилне мреже, а и тамо гдје га уопште нема, а колико год били развијени овдашњи телеком оператери и колико год добити имали, а имају је позамашну, у БиХ и даље постоје подручја без сигнала, гдје буквално бивате одсјечени од цивилизације. И ту, у таквим подручјима, просјечан политички одлично освијештен бирач, ће бити принуђен да листић провлачи кроз неку машину, која неће моћи уредно да резултује његов глас уколико га није дао по строго предвиђеним правилима, посебним фломастером, у посебном пољу и не више "иксом" него бојењем одговарајућег кружића. Тако ће се листићи претворити у бојанке, а шлаг на торту су посебна фасцикла и приручник са именима кандидата, јер ће на самом листићу бити само бројеви, што би у пракси могло да значи да се већина кандидата у предстојећој кампањи неће представљати именом и презименом него редним бројем, што опет може да доведе до низа комичних ситуација, како у кампањи тако и на сам дан избора.

Чланови ЦИК-а ових дана покушавају да нам објасне да ће све тећи као "по лоју" и да немамо разлога за бригу, пружају додатна тумачења, залазе у финесе, али нико не одговара на једно просто питање - шта ће се десити ако на биралишту нестане струје, буде искључен интернет или, "рикне" скенер. Да ли ће се процес гласања продужавати, колико дуго све то може трајати, како ће се то одразити на објаву резултата и слично...

Законски рок за објаву резултата је мјесец дана од дана избора и, како је већ наведено, обично је бивао испоштован баш посљедњег дана. Сада, умјесто да буде поједностављено, изгледа да ће стручњаци из ЦИК-а све закомпликовати до мјере да ће им за објаву резултата бити потребна два или чак три мјесеца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.