Чекајући кишу

Република Српска је, бар према причама које годинама слушамо, земља воде. Имамо ријеке, језера, изворе, подземне воде и хидроенергетски потенцијал на којем би нам многи могли позавидјети. И онда дође једно сушније љето, и уведемо рестрикције.

Није проблем само у томе што нема кише, већ и што годинама нисмо урадили довољно да воду којом располажемо сачувамо и паметно користимо. Најлакше је све приписати климатским промјенама. Криви су топлотни талас, сунце, суша и киша која није пала. Само што климатске промјене нису јуче стигле у Српску. Годинама знамо да ће суше бити чешће, љета топлија, а водни ресурси под све већим притиском.

Шта смо урадили? Ништа! Констатовали проблем. А то нам, изгледа, најбоље иде. И онда се одржи састанак, изда саопштење и закључи да се ситуација озбиљно прати. У исто вријеме, пољопривредници гледају у испуцалу земљу. Њима не треба објашњење да је суша, већ системи за наводњавање и озбиљан план за сушне године. Јер климатске промјене могу бити узрок проблема, али нису оправдање за неспремност.

Наравно да суша прави проблем. Али она није искључила воду из водовода. Дотрајале мреже, губици воде, недовољна улагања и крпљење умјесто обнове, све је то сушу дочекало спремно. Само надлежни нису. Новац се, занимљиво, некако увијек нађе за оно што се види. За цијев испод земље мало ко ће се сликати. Нема свечаног отварања, нема врпце, нема табле са именима. Цијев је, политички гледано, прилично незахвална инвестиција, за разлику од кружних токова и разних шеталишта.

Слично је и са пољопривредом. Годинама слушамо о домаћој производњи и прехрамбеној безбједности, а онда дође суша и схватимо да нам производња превише зависи од једне ствари на коју немамо утицај. Погађате? Кише! Ако падне, добро је. Ако не падне, оптужићемо партијског непријатеља. То није стратегија. То је клађење. Само што се овога пута не кладе коцкари, већ читаво друштво. А рачун ће, као и увијек, стићи грађанима. Мањи приноси, скупља храна. Мањи водостаји, мања производња струје. Веће температуре, већа потрошња. Већа потрошња и мања производња, нови притисак на цијене. И тако суша не осуши само њиве, већ и новчанике.

Политичари су сада у посебном проблему. Ово је изборна година, па није баш згодно објашњавати грађанима зашто нема воде, зашто пољопривредници губе усјеве и зашто би струја и храна могли бити скупљи. У изборној години грађани, за разлику од саопштења, имају једну незгодну особину, памте. Зато ће се овог љета суша мјерити не само водостајима и приносима већ и стрпљењем грађана. Кишу не можемо наручити, али смо могли да се припремимо за сушу. Да ли ће рачуни бити испоручени на октобарским изборима?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.